„SRBIJA JE EVROPSKA I HRIŠĆANSKA ZEMLJA S ODLIČNIM VEZAMA SA AZIJOM I BLISKIM ISTOKOM“: Švajcarski političar za KURIR o prednostima neutralnosti

Nikolas Ramzajer (32), predsednik Ženevskog centra za neutralnost i švajcarski političar, boravio je nedavno u Srbiji na Beogradskom bezbednosnom forumu, gde je je na okruglom stolu učestvovao u raspravi kako švajcarska neutralnost može pomoći pomirenju i institucionalnom razvoju na Zapadnom Balkanu.

U današnjem napetom geopolitičkom kontekstu, kako švajcarska aktivna neutralnost može da ostane verodostojna i služi kao praktičan instrument bezbednosti i rešavanja konflikata, umesto da se shvata kao puka neusklađenost ili izolacija?

„Najpre, želim da kažem da sam, kada sam se vratio u Švajcarsku posle godina provedenih u inostranstvu, shvatio koliko se naše strateško okruženje promenilo. Stabilnost koju smo uzimali zdravo za gotovo više nije sigurna. Osnovao sam ‘Ženevski centar za neutralnost’ da bih temu neutralnosti vratio u centar javne debate i, pre svega, da bismo odredili kakvu neutralnost želimo, kako je prilagoditi realnosti na demokratski i transparentan način i razumeti koji je najbolji pravac kojim naša zemlja može da ide“, rekao je Ramzajer i dodao:

„Za mene švajcarska neutralnost nije pasivan stav. To je aktivna odgovornost koja zahteva kompetenciju, hrabrost i posvećenost. U svetu u kojem se poverenje između geopolitičkih blokova urušava, samo se nekoliko zemalja i dalje smatra verodostojnim, predvidivim i korisnim. Ako želimo da doprinesemo miru, uveren sam da moramo ojačati tri ključna elementa našeg modela: pravu nezavisnost u donošenju odluka, snažnu i raznovrsnu ekonomiju, i prepoznatu sposobnost da razgovaramo sa svima bez mogućnosti da nas iko manipuliše.“

Kako izostanak Švajcarske iz NATO jača njenu bezbednost i kredibilitet kao posrednika i kako održavate tu poziciju uprkos pritiscima za dublju zapadnu bezbednosnu integraciju?

„Činjenica da Švajcarska nije u NATO jača našu bezbednost upravo zato što čuva našu ulogu pouzdanog partnera koji nije deo nijednog vojnog bloka. Usko sarađujemo sa NATO i Evropskom unijom tamo gde je to korisno za našu i bezbednost naših suseda – preko Partnerstva za mir, sprovođenja sankcija, razmene obaveštajnih podataka – ali održavamo stratešku distancu koja nam omogućava da budemo posrednici, a ne strana u konfliktu.“

„U polarizovanoj Evropi važno je da bar nekoliko država može da bude domaćin pregovorima, da gradi mostove i smanjuje rizike. Švajcarska mora ostati jasno povezana sa Zapadom, ali mora zadržati dovoljno nezavisnosti da bi ostala kredibilni neutralni akter. Svaka država bira sopstveni put i nikada ne bih davao savete, ali verujem da su uravnotežena partnerstva uvek prednost – uključujući i za Srbiju. Srbija je evropska i hrišćanska zemlja, ali kroz svoju istoriju i reputaciju ima odlične veze i sa Azijom i sa Bliskim istokom — to je prednost, a ne mana!“

Nakon službe u švajcarskoj diplomatiji, vratili ste se porodičnom biznisu i nacionalnoj politici. Kako su godine u diplomatiji, posebno u kompleksnom okruženju poput Beograda, oblikovale vaš pogled na prioritete bezbednosti Švajcarske i uticale na vašu političku agendu u Ženevi?

„Godine u diplomatiji, posebno u Beogradu, naučile su me koliko je svet složen i koliko stabilnost može biti krhka. Ojačale su važnost slušanja, razumevanja različitih kultura i izbegavanja moralnih presuda. Za zemlje poput Švajcarske i Srbije, otpornost dolazi iz raznovrsnih ekonomskih partnerstava i iz toga da se ne propusti tehnološka tranzicija.“

„Ovo iskustvo me je uverilo da neutralnost i stabilnost nisu apstraktni pojmovi, već svakodnevne prakse u bezbednosti, ekonomskoj politici i spoljnoj politici. Kada sam se vratio u porodični biznis i u politiku Ženeve, poneo sam ovo razmišljanje sa sobom. Za mene nacionalna bezbednost uključuje otpornu infrastrukturu, snažan privatni sektor, predvidiva pravila i spoljnu politiku koja drži Švajcarsku korisnom za mnoge partnere. Verujem da to važi i za Srbiju.“

Kao matematičar, bili ste suosnivač ‘Ženevskog centra za neutralnost’, koji se bavi digitalnom neutralnošću. Kako je definišete i kako Švajcarska, kao neutralna država, može da uspostavi globalne standarde ili digitalne dobre usluge kako internet i upravljanje veštačkom inteligencijom ne bi postali politizovana sredstva u sukobu velikih sila?

„Najpre, svet se brzo preselio u digitalnu sferu i moramo preneti naše vrednosti u nju. Digitalna neutralnost znači da ključna digitalna infrastruktura društva nikada ne sme postati instrument geopolitičkog pritiska. To zahteva kontrolu nad sopstvenim podacima, otpornu infrastrukturu i softver koji razumemo i kojem možemo da verujemo. Tehnologija nije apolitična, ali određena osnovna pravila moraju važiti za sve. Švajcarska može doprineti time što će: biti domaćin pouzdane infrastrukture, promovisati interoperabilne standarde, nuditi prostor gde se države, kompanije i istraživači mogu dogovoriti o minimalnim garancijama – od bezbednih data prostora do transparentnih prekograničnih procedura. Da bismo to postigli, moramo privući talente i jačati saradnju između inovacionih ekosistema. Švajcarska, sa EPFL-om, Trust Valley-jem i ciriškim tehnološkim klasterom, i Srbija, sa BIO4 inicijativom i brzo rastućom startup scenom, imaju mnogo toga da dobiju radeći bliže zajedno“, istakao je on.

Beogradska bezbednosna konferencija bavila se hibridnim pretnjama. Na osnovu vašeg iskustva u visokorizičnim okruženjima, koje mere bi neutralna država poput Švajcarske trebalo da prioritetno sprovede da bi zaštitila svoju ključnu infrastrukturu i demokratske procese od sajber-špijunaže i dezinformacija?

„Za svaku neutralnu državu ključna komponenta je poverenje. Moramo biti viđeni kao pošteni, pouzdani i predvidivi. Hibridne pretnje direktno potkopavaju tu osnovu. Da bismo se zaštitili, moramo se usredsrediti na tri stvari. Pod jedan, ojačati ključnu infrastrukturu – od energetskih i digitalnih sistema do telekomunikacija – uz jasnu odgovornost, redovne stres-testove i, kad god je moguće, nacionalnu kontrolu nad ključnim slojevima poput administrativnog softvera i podataka. Ovo uključuje i podršku kvalitetnom informacionom ekosistemu.“

„Moraju se ojačati sajber kapaciteti u javnom i privatnom sektoru, jer se većina ključne infrastrukture nalazi u privatnom vlasništvu i ranjivosti često nastaju izvan same države.“

„Unaprediti ‘informacioni imunitet’ društva kroz bolju medijsku pismenost, transparentnost političkog oglašavanja i brzu, činjenicama zasnovanu komunikaciju vlasti. Ovo je možda najteže, ali najvažnije za dugoročnu otpornost. Neutralnost nas ne štiti od sajber-špijunaže ili dezinformacija. Naprotiv, zato što razgovaramo sa svima, moramo biti još pažljiviji. Naš odgovor mora biti više kompetencije, ne više straha.“

Na okruglom stolu Beogradske bezbednosne konferencije raspravljalo se o tome kako švajcarska neutralnost može pomoći pomirenju i institucionalnom razvoju na Zapadnom Balkanu. Na osnovu vašeg diplomatskog iskustva u Beogradu, koja je najvrednija i najrealističnija lekcija iz švajcarskog modela koja može pomoći obnovi poverenja i institucionalne otpornosti u tako polarizovanom okruženju?

„Na Balkanu, gde su očekivanja i pritisci često intenzivni, ponekad i revolucionarni, verujem da ovaj postepen i smiren pristup može biti veoma koristan. Prava stabilnost dolazi iz umerenog, održivog napretka, a ne iz naglih promena. Kada su promene predvidive i inkluzivne, poverenje raste, a društva postaju otpornija“, zaključio je Ramzajer.

(Kurir.rs/Predrag Vuković)