Rundek za Danas: Ponosan sam što se moje pesme vezuju za skupove koji u sebi nose pozitivne ljudske vrednosti

Od početka studentske pobune u Srbiji, muzika predstavlja jedno od oružja u borbi za bolje društvo.

Muzika je zvučna podloga „pumpanja“ na protestima, društvenim mrežama i u javnim prostorima, zbog svoje sposobnosti da kroz ritam i tekst artikuliše nezadovoljstvo i nadu u promene.

Ona je kroz čitavu modernu istoriju čovečanstva bila ključni element protestnih pokreta i borbe za ljudska prava.

Na žalost, početkom novembra bili smo u prilici da vidimo i njenu neetičku zloupotrebu, kada su pesme kao provokacija iz Ćacilenda upućene Dijani Hrki, majci koja je izgubila sina pod nadstrešnicom, u momentu kada se odlučila da zbog nepravde štrajkuje glađu.

Tom prilikom su se neki od izvođača čije su pesme korišćene ogradili od nehumanog akta. Danica Crnogorčević osudila je puštanje njenih pesama u Ćacilendu, a iste reakcije usledile su i od drugih autora. Ogradili su se i Fenečki biseri i grupa Kalem.

Sa druge strane, studenti od izvođača često dobijaju pozitivne reakcije.

Foto: Stanislav Milojković

Darko Rundek: Pesme sa skupova humanog karaktera postaju narodne

Iako nije pisana u tom maniru, kroz decenije je legendarna stvar od Haustora „Šejn“ postala himna mnogih protesta, mahom zbog kultnog stiha „Izađi i bori se“…

Njen autor, Darko Rundek, je i sam 26. marta stao uz beogradske studente tokom 16 minuta tišine, i takođe ih i na svojim koncertima podržao.

Međutim, ne samo „Šejn“, podseća Rundek, tu su i „Ay Carmela“ u njegovom prepevu, kao i „Sejmeni“ – sve su se one mnogo puta tokom građanskog bunta zaorile.

Rundek kaže za Danas da je ponosan što se njegove pesme vezuju za skupove koji u sebi nose pozitivne ljudske vrednosti.

„Ponosan sam da se te pjesme pjevaju na skupovima koji imaju humanistički karakter i bore se za pravdu, jedinstvo, slobodu, solidarnost, bratstvo i druge pozitivne ljudske vrijednosti. Na taj način i u tim situacijama pjesme postaju narodne i identitet autora gubi važnost“, kaže Rundek.

Bojana Vunturišević: Ne postoji veći kompliment

Muzičarka Bojana Vunturišević deli slično mišljenje.

„Ne postoji veći kompliment i veće priznanje od toga da se tvoja muzika pušta na studentskim protestima. Toliko mi je drago da moja muzika bodri našu zajedničku borbu koja ima najplemenitiji cilj, a to je sloboda i bolje društvo“, kaže Vunturišević za Danas.

Foto: Nebojša Babić

Branko Rosić: Pesma kao pogon grla i srca

Sagledavajući značaj muzike kao goriva društvenih promena u našem društvu, Branko Rosić, zamenik glavnog i odgovornog urednika Nedeljnika, novinar, pisac i muzičar, kaže za Danas da „revolucija, protesti, društvene promene… nisu to ako nemaju svoj saundtrek, muziku, simbole“.

„Ne postoji recept koji bi bio uputstvo za upotrebu neke pesme u revoluciji, sve je spontano. Kao što je spontano bilo „uskrsnuće“ Ferari zastave devedesetih na protestima protiv Miloševića. I to što se Ferari zastava pojavila i na aktuelnim protestima govori da se ovde stvari ne menjaju, ali i da jedan dobar pronalazak može opstati decenijama“, primećuje Rosić.

On podseća da je devedesetih godina, na protestima protiv Miloševića, lansirana pesma „Zajedno“, obrada hita zagrebačkog benda Film, koju je uradio beogradski bend Plejboj.

„Bila je to odlična pesma koja je odgovarala i tekstom: „Sastajemo se na istom mestu“, a tada se svakog popodneva i večeri okupljalo na istom mestu i kretalo u protest. I koalicija „Zajedno“ je tada pobedila na lokalnim izborima, čija je krađa od strane Miloševića bila povod višemesečnih demonstracija“, podseća Rosić.

On dodaje da je pesma grupe Revolveri, „Nema povlačenja, nema predaje“, korišćena na demonstracijama devedesetih, i da je njeno „uskrsnuće“ takođe bilo spontano, iako pesma nije bila namenski pravljena.

Rosić uviđa da su ranije pesme na protestima uglavnom bile rokenrol, jer se devedesetih turbo-folk smatrao saundtrekom onih protiv kojih se borilo.

„Kako današnjim mladim generacijama rokenrol nije primarno identifikaciona stvar, sada se na protestima rasprostranjeno svuda peva, od Silvane do Nirvane, ali samo ako je duhovito i u funkciji protesta. Tako tu bude i „Brat“, svetske pop atrakcije Charli XCX, pa čak i Cecina „Kukavica“. Gala i njen hit „Freed from Desire“ postao je saundtrek ovih aktuelnih studentskih protesta, a nekada se tom pesmom slavio Mitrović u Fulamu i Njukaslu, kao i Vardi u Lesteru. Pesma ima sve ono što je potrebno za stavljanje u pogon tolikih grla i srca“, primećuje Rosić.

Kada smo kod „vraćanja u život“, tu je i pesma „Za milion godina“, Jugoslovenske rok misije, podseća on, ali i dodaje da niko nije izazvao takve emocije kao novosadski hor Radio, koji je nepogrešivo birao pesme, kako na prvom mitingu, kada su izveli „Okean“ od La Strade i stihove „Tvoja mladost, tvoja hrabrost…“, tako i nedavno, na godišnjici tragedije, kada su otpevali „Cveta trenja“ i vratili iz zaborava pesmu posvećenu žrtvama tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu.

„Osnovno je da protesti sami pronalaze pesme i stihove, a da namensko pravljenje pesama za revoluciju uvek deluje nategnuto i neuspešno“, zaključuje Rosić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.