FAMOZNO: REPLIKINE REPLIKE ČORBA

 Šta su na vlasti uradile, to je tema za neku drugu kolumnu. Važno je napomenuti da su se i Đidova i moja stranka uspentrale na vlast zahvaljujući tome što su imale članstvo i što su bile dobro organizovane. Svaka, doduše, na svoj način i sa svojim predznakom. (A imale su i profesionalna vođstva i rukovodstva.)

Da je to tome tako i da drugačije ne može biti, pokazaćemo na „manjoj skali“ na (aktuelnom) studentskom pitanju. Mogao je, recimo, Prijatelj Studenata imati najviši stepen znanja o tranzicionoj pravdi u Evropi, i šire, ništa mu to ne bi vredelo da nije najpre upisao fakultet, potom diplomirao, magistrirao i (pretpostavljam) doktorirao. Ako je već nemoguće položiti ispit i diplomirati bez upisanosti na fakultet, zapitajmo se koliko je nemogućije promeniti stanje političkih stvari u ovoj ili onoj državi bez upisa u registar političkih stranaka.

Idemo dalje. Ako neko naumi da upiše fakultet i da diplomira, pre upisa mora znati šta hoće da studira, slično tome onaj ko hoće da se upusti u politiku mora imati ideju – tj. ideologiju – šta (i kako) tačno hoće da promeni i popravi. Problem profesionalizacije političkih rukovodstava, bez čega nema ozbiljne politike – a za koje studentski prijatelj tvrdi da je rezervisano za ozbiljnije države – lako je rešiv. Ko god osvoji poslaničko mesto u parlamentu, momentalno postaje profesionalni političar, a stranke kojima se posreći da osvoje dosta poslaničkih mesta dobijaju dosta para od države. Parlamenti su škole profesionalnih političara koji se tako školuju o trošku države, u skupštinskim nadmetanjima peku zanat, stiču političko iskustvo i – kad kucne njihov čas – avanzuju u partijskoj hijerarhiji, a kad se stranka uspentra na vlast, i u državnoj hijerarhiji.

Budući da imam još toliko toga da napišem – a karakterologija curi – našu ću današnju kolumnu završiti u zajebantskom tonu, „muškošoivinističkosrbijanskom metaforom“ o Srpkinjama (oba pola) koje bi da se pojebu, a da im ne uđe, koja je – što je Prijatelju promaklo – bila metafora za dilbere/ke koji bi da naprave politički profit, a da ne uđu u političku arenu ili da uđu posredno, preko tuđe grbače.

Nastavak replike sutra.