ZABRANA ABORTUSA U SRBIJI: Da li država žrtvuje žene zbog većeg nataliteta?

ZABRANA ABORTUSA U SRBIJI: Pravo ili potreba?

U javnosti se sve glasnije priča o temi „Zabrana abortusa u Srbiji“ kao navodnom „spasu nacije“ od bele kuge. Dok jedni traže strožu kontrolu ili čak potpunu zabranu, drugi upozoravaju da bi takav potez gurnuo žene u podzemlje, siromaštvo i nasilje. Iza bombastičnih parola o natalitetu kriju se teška moralna, etička i socijalna pitanja za koja država još nema ozbiljan odgovor. U Srbiji se godišnje obavi 16.000 abortusa u državnim ustanovama i oko (ne zna se tačno) 8000 u privatnim zdravstvenim ustanovama.

Šta danas kaže zakon o abortusu?

Prema važećem Zakonu o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama, prekid trudnoće u Srbiji je dozvoljen na zahtev žene do 10. nedelje trudnoće. Nakon toga, abortus je moguć samo uz odobrenje stručne komisije i u medicinski opravdanim slučajevima – teška oštećenja ploda, ozbiljno narušeno zdravlje žene i slične situacije.prvapoliklinika.rs+4Paragraf+4pravno-informacioni-sistem.rs+4

Zakon jasno naglašava da se abortus može izvršiti samo na zahtev trudne žene, što je ključno načelo reproduktivnih prava u Srbiji. Dakle, trenutno ne postoji zakonska zabrana abortusa, već liberalan okvir u regionalnim okvirima.

Ipak, konzervativne inicijative i kampanje protiv abortusa povremeno iskaču u javnosti, tražeći pooštravanje zakona ili čak de facto Zabrana abortusa u Srbiji, što je već ranije ocenila poverenica za zaštitu ravnopravnosti kao „opasnu“ ideju.Glas Amerike+2Mašina+2

JOŠ STRAŠNIH VESTI O DECI !!!

Moralne i etičke dileme: između prava žene i „interesa nacije“

Kada se u javnom prostoru pominje Zabrana abortusa u Srbiji, argumenti se najčešće kreću između dva pola:

• „Zaštita života od začeća“ – crkvene i konzervativne grupe tvrde da država mora da štiti nerođeno dete i da je abortus „ubistvo“.
• „Pravo žene na sopstveno telo“ – ženske i ljudskopravaške organizacije insistiraju da niko nema pravo da primora ženu da iznese trudnoću protiv svoje volje.

Moralna dilema je brutalno jednostavna:
da li država sme da žrtvuje psihičko, fizičko i ekonomsko zdravlje konkretne žene – u ime apstraktnog cilja „povećanja nataliteta“?

U praksi, zabrane abortusa ne uklanjaju abortus – one ga samo premeštaju iz legalnih bolnica u neregistrovane ordinacije, stanove i „dogovore preko poznanika“. To znači: više zdravstvenih komplikacija, više smrti, više trauma, najviše za siromašne žene.

Šta je država uradila da podstakne rađanje?

Umesto da otvoreno ide ka modelu Zabrana abortusa u Srbiji, država je zvanično izabrala put finansijskih i socijalnih mera za podsticaj nataliteta.

Ključni dokument je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji uređuje:Cekos in DOO+3Paragraf+3pravno-informacioni-sistem.rs+3

• naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i nege deteta
• jednokratnu novčanu pomoć za rođenje deteta
• roditeljski dodatak (posebno stimulisan za drugo, treće i četvrto dete)
• dečiji dodatak i druge oblike pomoći socijalno ugroženim porodicama

U poslednjih nekoliko godina povećavane su jednokratne isplate za rođenje deteta i uvedene su dodatne mere (poput podrške za kupovinu prve nekretnine za roditelje), što jeste signal da država pokušava da materijalno olakša odluku o roditeljstvu.minbpd.gov.rs+2Cekos in DOO+2

Na papiru, deluje kao da država ide putem podsticaja, a ne zabrana. Ali pitanje je – da li je to dovoljno?

Šta država nije uradila – rupe u sistemu

Kada se govori o temi Zabrana abortusa u Srbiji, često se potpuno preskače ključna činjenica: žene ne prekidaju trudnoću zato što im je „dosadno“, već zato što ne vide realne uslove da to dete odgajaju.

Šta nedostaje u praksi:

• Stabilne plate i siguran posao – mnoge žene gube posao ili su praktično kažnjene jer zatrudne.
• Jeftini i dostupni vrtići širom Srbije – ne samo u Beogradu i većim gradovima.
• Podrška samohranim majkama – koje su često na rubu siromaštva.
• Sistem psihološke podrške – besplatno savetovanje za trudnice, porodice u krizi, žene koje preživljavaju nasilje.
• Efikasna borba protiv porodičnog nasilja – mnoge trudnoće se dešavaju u odnosima gde je žena već žrtva nasilnika.

Bez ovoga, svaka priča o Zabrana abortusa u Srbiji deluje kao kažnjavanje žena zato što država nije odradila svoj deo posla.

Analiza: Zabrana ili podrška?

Ako bi se država zaista odlučila na Zabrana abortusa u Srbiji, to bi značilo:

• udar na ustavno pravo žene da odlučuje o rađanju
• verovatno povećanje broja ilegalnih abortusa
• još dublje siromaštvo za one koje trudnoću ne mogu da iznesu

S druge strane, ozbiljan pronatalitetni paket bi morao da znači:

• realne plate i sigurnije ugovore za mlade roditelje
• mrežu vrtića i produženog boravka
• aktivnu podršku mentalnom zdravlju žena
• nultu toleranciju na rodno zasnovano nasilje

Umesto da se žena proglašava krivcem za demografsku sliku, država bi morala da pokaže da je dete dobrodošlo – ne samo na bilbordu, već u kućnom budžetu, vrtiću, školi i zdravstvenom sistemu.

Zaključak: Da li je zabrana rešenje?

Pravo pitanje nije samo „da li želimo Zabrana abortusa u Srbiji“, već:
da li ćemo ženi obezbediti uslove da slobodno poželi da rodi?

Bez jake socijalne politike, kvalitetnih javnih servisa i poštovanja ženskih prava, svaka rasprava o zabrani abortusa izgleda kao pokušaj da se duboki društveni problemi reše preko tela jedne trudne žene – umesto preko odgovorne politike cele države.

JOŠ STRAŠNIH VESTI O DECI

2.600.000 ljudi više u srbiji za 30 godina!