Susret sa svetom koji živi 20 godina ispred našeg – putovanje kroz kineske gradove koji dišu tehnologiju

I tako, nakon novih gradova, hramova, digitalnih rešenja, došlo je vreme da se iz Guilina koji se nalazi u unutrašnjosti Kine, brzim vozom za dva sata i 650 kilometara vratim u Guangžou i ukrcam na avion. Problem… Prvi put na ovom putovanju vidim zabrinuta lica oko mene. Nakon ulaska u železničku stanicu, na ček-inu koji liči na aerodromski, gde morate da predate prtljag na skeniranje, veliki broj policajaca mi prilazi i saopštava na lošem engleskom jeziku da ne mogu da se ukrcam na voz, bar ne sa dronom koji su primetili na skeneru. Sve moje pređašnje oduševljenje ljudima, gradovima, celom Kinom, kao da je nestalo u trenu. Zašto ne bih mogao da uđem u voz sa dronom, kada sam već toliko puta bio u svim prevoznim sredstvima sa prtljagom, u vozovima, metrou, i pri svakom skeniranju, sve je bilo u redu.