TEŠKO JE BREME PREZIME STANKOVIĆ I IME SLAVNOG OCA DEJANA: Aleksandar pričao o odnosu sa tatom, ali i ko je najtalentovaniji od braće!

Aleksandar Stanković igra sezonu iz snova!

Najmlađi sin Dejana Stankovića letos je napustio Inter i prešao u Briž u transferu vrednom 9.500.000 evra. A, ove jeseni zaigrao je za A reprezentaciju Srbiju i to kod dvojice selektora Dragana Stojkovića i Veljka Paunovića.

Aleksandar Stanković u dresu Briža Foto: Nico Vereecken / imago sportfotodienst / Profimedia

Briž moja odluka

Godinu dana ranije samoinicijativno je Ale, kako ga zovu u porodici, zatražio od Intera da ga puste na pozajmicu u švajcarski Lucern. I tako je sve krenulo. Posle svega tri meseca igranja za Briž proglašen je za najboljeg igrača u Belgiji za mesec oktobar, zbog čega je dobio Zlatnu kopačku.

Ovog leta Aleksandra Stankovića pored Briža hteli su Štutgart i Volfzburg.

– Odlučio sam se srcem za Briž. Posle prvih razgovora sa čelnicima kluba sam bio ubeđen. U julu sam imao sastanak sa direktorima Devijem i Bobom u jednom milanskom hotelu. Nakon dva minuta razgovora, bilo mi je dosta i rekao sam „da“. Imao sam dobar osećaj. Briž je veliki klub koji ima hrabrost da pruži šansu mladim igračima. Čak i u Ligi šampiona. To je bio odlučujući faktor da izaberem ovaj klub – otkrio je Stanković u razgovoru za magazin HLN.

Nije krio ni šta mu je otac Dejan rekao posle te odluke.

– Kazao mi je da je to dobar korak za mene. Ali da budemo jasni ovde, to je bila moja odluka! Njega sam obavestio kada sam već odlučio.

Sin krenuo stopama oca – Aleksandar i Dejan Stanković Foto: Crvenazvezdafk.com

Skromnost naučio od oca  

Ima veliku podršku sa očeve strane.

– Bio je na tribinama kad smo igrali protiv Šarlroe. To mi stvara dodatni pritisak, jer zbog fudbala nemamo mnogo vremena da budemo zajedno i vidimo se nekoliko puta godišnje. Jedva je dočekao da dođe da me gleda.

Najmlađi Stanković se ne ponaša kao fudbalska zvezda.

– Otac je tome naučio braću i mene. Pazite, on nikada nije forsirao mene ili moju braću da se bavimo fudbalom. Svi smo imali izbor. Ali nam je jasno stavio do znanja da moramo uvek da budemo gladni, ako želimo da postignemo nešto. I da smo tu prepušteni sami sebi. Niko nam ništa neće pokloniti. Zato mislim da je potpuno normalno da ostanem skroman i ne ponašam se kao zvezda.

Kada se otac i sinovi vide, fudbal nije jedina tema.

– Pričamo i o ostalima stvarima, ali najviše o fudbalu. Posle svake utakmice. U svakoj utakmici vidi nešto gde sam mogao da budem bolji. On me gura napred u svemu što radim. I uvek mi kaže: ‘Nikada nećeš biti savršen fudbaler, ali uvek moraš da težiš ka tome.

Dejan sa sinovima Stefanom, Aleksandrom i Filipom na letovanju Foto: Printskrin/Instagram

Stefan bio najbolji, ali pritisak…  

Govorio je i o svojoj braći Stefanu i Filipu.

– Stefan je tužna priča. Povukao se iz fudbala sa 17 godina, kada je bio u Interu. Prezime mu je stvorilo previše pritiska. Ljudi jedva čekaju da osude nekoga samo zato što je sin poznatog fudbalera. Bilo je baš mnogo pritiska sa strane i jednog dana je rekao: „Dosta je! Ne uživam više u fudbalu“. Stefan je bio veliki talenat. Veći od Filipa i mene. Levonog, brz vezni, sa mnogo potencijala. Ali psihološki mu je bilo teško. Od nas trojice, ja sam najteži karakter. Direktan sam i mogu da kažem stvari u lice. Stefan je osetljiviji… Valjda je uvek tako sa najstarijom decom.

Pritisak… Nešto zbog čega mnogi padaju.

– Nedavno sam čitao intervju sa Đulijanom Simeoneom, Dijegovim sinom. Tačno je opisao ono što sam i ja osetio. Dete si, počneš da treniraš i odmah te etiketiraju: ‘Ti si sin Dejana Stankovića i samo zato si ovde’. Kao dete, pomisliš da radiš nešto loše. A zapravo samo želiš da igraš fudbal. Svako dete poznatog fudbalera je to osetilo. Pogledajte kako kritikuju sina Kristijana Ronalda otkako se pojavio… Pustite dete da igra fudbal. Što sam stariji, sve sam više naviknut na to i baš me briga šta pričaju okolo.

1/7

Vidi galeriju

Aleksandar Stanković Briž Foto: OLIVIER HOSLET/EPA, Nico Vereecken / imago sportfotodienst / Profimedia, OLIVIER MATTHYS/EPA

San vezan za brata Filipa

Vezan je Aleksandar za stariju braću, nedostaje mu Stefan.

– Otkada sam u Belgiji, manje me poseđuje, jer se boji letenja. Uvek je imao taj strah od aviona. Moram da ga ubedim da dođe. Kada je on ovde, sve je lakše. Prenosi mi pozitivnu energiju.

Srednji brat Filip je takođe važan u njegovom životu.

– Brani za Veneciju u Seriji B. Isto je prošao mlađe selekcije Intera. San mi je da jednog dana zaigram sa njim u istom timu.

Inter je Aleksandra Stankovića prodao Brižu za 9.500.000 evra, ali uz povratnu klauzulu od 23.000.000 evra.

– Nemam pojma, to morate njih da pitate. Ta klauzula nije bila neophodna sa moje strane. Samo sam hteo da pređem u Briž.

Aleksandar Stanković dok je nosio dres Intera Foto: Maurizio Borsari / AFLO / Profimedia

Živeo pored stadiona Intera   

Aleksandar ima 20 godina, ali deluje da je znatno zreliji.

– Sazreo sam u prethodnih godinu i po dana. Prvo, živeći samostalno u Lucernu, pa sada u Brižu. Odjednom sam morao da samostalno počnem da rešavam probleme i obaveze. Uspeva mi zasad. Savetovao bih svim mladim fudbalerima da iskorače iz zone komfora. Izazovite sami sebe. Ako tu borbu izdržite sami, onda ste materijal za neke velike stvari. Ako ste nostalgični i bolujete za kućom, onda ste u problemu. Morate da upoznate sami sebe.

Inter je posebna priča vezana za Stankoviće.

– Uvek kažemo da smo rođeni u Interovom dresu. Taj klub nam je poput kuće. Tata je igrao za prvi tim, nas trojica sinova smo prošli mlađe kategorije… Iako sam sada igrač Briža, uvek ću biti navijač Intera. To ne može da se promeni.

Zanimljivo, porodica Stanković imala je stan pored čuvenog stadiona na San Siru.

– Evo jedne zanimljive priče? Kad bismo braća i ja gledali utakmice Intera na televiziji, morali smo da zatvorimo sve prozore i pojačamo ton na maksimum, inače bismo čuli navijače kako slave gol pre nego što ga mi vidimo na TV.  

Aleksandar Stanković slavi pobedu Briža Foto: OLIVIER HOSLET/EPA

San Siro je simbol Milana  

O mogućem rušenju San Sira, najmlađi Stanković ne želi ni da pomisli.

– Boli… Kada pomislite na Milano, pomislite na San Siro i Duomo. Rušenje tog stadiona je kao da ti neko oduzima deo života. Kada bih se kao mali probudio i pogledao kroz prozor, San Siro je bio prvo što vidim. I uvek sam govorio sebi: Igraćeš tamo jednog dana! Došao sam do prvog tima, ali nisam upisao ni minut. To mi ostaje san koji ću da jurim. Naravno, profesionalni sam fudbaler, a ne dete i svestan sam realnosti. U ovom momentu karijere, Klub Briž je najbolja moguća sredina za mene. Potrebno mi je da igram i stičem samopouzdanje.

Za kraj, pričao je i o fudbalskim uzorima.

– Meni je uzor moj otac, ali svi znaju da su mi omiljeni fudbaleri Čalhanoglu i Nikolo Barela. Oni su svetska klasa. Nekada bih stajao pored terena i samo ih gledao kako treniraju. Možeš da uzmeš kokice, gledaš ih i uživaš. Pokušavam da upijem deo njihovog znanja – zaključio je Aleksandar Stanković.

Kurir sport/HLN

Bonus video: