FAMOZNO: KONCEPTUALNA PRISTRASNOST

Nema, inače, majčinog sina koji je imun na konceptulnu (kognitivnu) pristrasnost. Pristrasne procene situacija i precenjivanje sopstvenih mogućnosti svakodnevni su uzrok svakojakih pičvajza, a kognitivne pristrasnosti su naročito kobne u avijaciji – u šta se možete uveriti gledajući Air Crash investigations na kanalu National Geographic – i u politici, u šta se možete uveriti tako što ćete pogledati kroz prozor.

Ako se pitate zašto studentski prijatelj svojeručno ne napiše u čemu to tačno nisam u pravu – nego to prepušta „čitalačkoj pažnji“ – znajte da je to zato što Prijatelj računa na konceptualnu pristrasnost čitateljstva i klijentelstva, za koje bi Prijatelj bio u pravu sve da piše konceptualno mnogo fantastičnije nego što inače čini.

Ja neću stvar prepuštati proceni čitalaca, nego ću reći da Prijatelj studenata nije u pravu. U takvim raspravama uvek je u pravu onaj kome bi bilo draže da nije u pravu, a to je u datom slučaju moja neznatnost.

Koliko god Prijatelj mislio da je u pravu kad tvrdi da neorganizovanost i amaterizam mogu nadvladati organizovanost i profesionalizam i da se visokoprofesionalizovanoj politici – ostavimo kvalitet po strani – s tradicijom dugom 145 godina mogu suprotstaviti nepolitični Jaćimović i Dijana Hrka, radiće isto što i ja: džaba će krečiti, doduše sa konceptualno pristrasnim predznakom.

Konceptualna pristrasnost sa čijih pozicija piše Prijatelj rođena je sestra konceptualne pristrasnosti koja nas je i uvaljala u govna, što će reći pseudoepskih uzdanja da „boj ne bije svijetlo oružje, nego srce u junaka“ i da „pravda uvek pobeđuje“.