„Razišao sam se sa suprugom“ Glumac Miloš Đorđević o seriji „Krunska 11“ i izazovima: „Na snimanju niko nije verovao da smo razvedeni“

Glumac Miloš Đorđević dokazao se i kao vrsni komičar na filmu i televiziji. Već dve i po decenije se druži s publikom u Narodnom pozorištu i Pozorištu na Terazijama, a od večeras s publikom Superstar kanala svakog radnog dana od 21 čas u novoj sezoni sitkoma „Krunska 11“. Serija nastala u produkciji „Zilion filma“ i „TS medije“ svoje emitovanje počinje i priča prati stanare jedne beogradske zgrade, njihove prijateljske i porodične odnose, kao i svakodnevne izazove koji se prepliću kroz humor i dramu. Nove epizode donose prepoznatljive i realne životne situacije u kojima će se publika lako prepoznati i emotivno povezati s likovima. A Miloš ekskluzivno otkriva da se tokom snimanja razveo od supruge Milene Coke Đorđević, ali je nastavio da deli kadar s njom.

– Nije teško naći ono što imaš privatno. U sebi imam to privatno ludilo, da ga nemam, ne bih se ni bavio glumom (smeh). Samo sam pronašao, jelte, povoljan teren da to svoje privatno ludilo negde izbacim, a da me zbog toga niko ne kažnjava ili ne hospitalizuje, nego kao ja se bavim svojim poslom.

– Meni nije. Na neki način slovim za glumca komičara. Jako volim, naravno, da radim i dramske uloge. Posle ovoliko iskustva tačno sam ukačio te neke principe komedije, tako da se zabavljam.

– Meni ovo dođe kao terapija.

– Moram da kažem nešto kad ste već to pomenulii. Milena Đorđević je meni sada bivša supruga. Mi smo se u toku rada na ovoj seriji u privatnom životu razišli. Sve se to desilo paralelno, ali to nikako nije uticalo na naš rad i odnos na snimanju. Naprotiv, u tom smislu je bilo mnogo zanimljivije zbog tog paradoksa. Mi se u privatnom životu razdvajamo, a onda se spajamo ovde ispred kamere.

– U jednom trenutku je saznao ceo autorski tim i kolege sa seta. Prvo nam nisu verovali zato što smo se mi ponašali normalno. Civilizovano. Sve što smo radili je bilo bez trzavica, zato što razvod sam po sebi ne mora da bude nikakav bauk. Da. Bilo je smešno, naravno, al’ kada su zapravo poverovali, malo su se ljudi izbezumili. Ali dobro, brzo su se na to navikli zato što smo se mi zaista i dalje najnormalnije ponašali.

– Pa bilo je, pretila je Mira i Laletu već da će ga ostaviti zato što je bolesnik i zato što je cicija. Međutim, njihov brak je ipak preživeo. Sada, da li će preživeti do kraja? Ne moramo sve da otkrivamo. Naravno, neka uživa publika.

– Mislim da malo i producenti gledaju šta im je isplativije i šta publika traži. U jednom trenutku smo mnogo počeli da imitiramo američke serije, te trilere i policajce. I ja sam se naigrao policajaca, inspektora, načelnika, ma svega. Nisam siguran toliko da nam fali komedija, ali nam fali dobrih komedija. Ja bih malo optužio i moje kolege pisce. Neki će se naljutiti, neka se ljute. Mislim da mi više imamo krizu pisanja dobrih komedija nego igranja istih.

– Ništa nije lako. Ako želite da budete vrhunski u svom poslu, morate malo da se pomučite. Tako da moramo pronaći opet neki autentični srpski humor koji će pisci da isprate i da se stvarno hrabro u to upuste. Priznajem, vrlo retko čitam scenarije da me zabave sami po sebi. Uvek mi glumci moramo nekako to malo da doradimo na setu da bi to zaista bilo smešno.

– Trudim se, ali sada teško, s obzirom na to da u ovom trenutku paralelno snimam tri serije. Malo. Koliko stignem, stignem. Uvek se trudim da budem spreman za svoj snimajući dan i da mi, naravno, ništa na setu ne bude iznenađenje. Ali tu su, naravno, uvek kolege koji te podsete, koji ti kažu, koji te podrže, tako da do sada nije bilo problema. Nisam bar delovao kao da ne znam o čemu se radi (smeh).

– Radimo drugu sezonu serije „Tunel“ i snimam „Seosko sokače“ sa Suzanom Purković, s kojom sam godinama radio „Aviondžije“. Teška šizofrenija, ali ne damo se (smeh).

Svi su bili oduševljeni vama u mjuziklu na Terazijama. Je li bilo teško naslediti jednog Dugalića u njegovim ulogama?

– Svakako. Prvo je bilo izazovno uskočiti umesto velikog Dugalića, a posle je bilo odmah nakon toga izazovno igrati uopšte te velike uloge. Mislim, igrati Maksa Bjalistoka („Producenti“), a to je jedna od najvećih, najpoznatijih i najtežih uloga u brodvejskim mjuziklima. Tako da je to bio veliki izazov. Ali ako nema izazova, onda nema žara, onda nema borbe, onda nema uživanja. Prijalo mi je sve to. Mada ne kažem, imao sam trenutke kada sam hteo i da odustanem kad je bilo naporno, ali nekako sam se izborio.

– Očekujem. Bule Goncić je bio izvanredan upravnik. Očekujem da će se nova uprava potruditi da nastavi njegovim stopama i da ćemo nastaviti lepo i normalno da radimo i osvajamo nagrade. I nadam se da, iako nam je politika zašla duboko u živote, neće uspeti toliko da nas poremeti.

– Ne znam, sve neophodne stvari da bih to postao imam. Sada je to do uprave koja se smenjuje. Svakako neću ići nikoga da molim da to postanem, ali ako uprava misli da to treba da budem, biću, ako ne, i prva kategorija mi odgovara.

– Nisam ni siguran više. Svakako jedna od najznačajnijih, koja je nekako dugo godina bila na repertoaru Narodnog pozorišta, jeste uloga Ordžona Mokrifa u „Važno je zvati se Ernest“, kao i Figara u „Figarovoj ženidbi i razvodu“. To su uloge koje su me obeležile i nakon njih ljudi dođu i kažu „Aha, čekaj, ovaj Miloš stvarno zna ovo da radi.“

– Svaka je za sebe i svaka je pokazivala neki moj kvalitet. Ljudi kažu da sam dobro uradio tog Piksija u „Klanu“ i to me nekako prebacilo na drugu stranu. Više ne dobijam samo ponude da igram u komedijama, već se ispostavilo da ovaj Miloš zna da odigra nešto i dramski kako treba. I onda su usledile uloge u serijama „Tunel“, „Močvara“ i tako dalje. Usledile su uloge u kojima sam igrao patološke manijake, divljake, ludake. Jako mi prija ta druga strana. Zasad je mešano meso, a ja mešano meso volim. Još ako je dobra salata, savršeno (smeh)!

– Nemam vremena sad. Pored ovoliko snimanja i rada u pozorištu i pored bavljenja pedagogijom. Dosta mi je. Režiram studentima i to mi je sasvim dosta.