FAMOZNO: DEZINTEGRALIZAM

Stvari bi ostale manje-više iste i kriza bi bila odložena na još duži period, čak i u slučaju da dobra vila Ravijojla čarobnim štapićem – ne vidim kako bi se to moglo izvesti drugačije – obezbedi „više nego ubedljivu“ pobedu Antivisokom bloku. Pisac hoće da kaže sledeće: za budućnost srbske opštenarodne razjebanosti, zapenušanosti, meteža i međusobne mržnje potpuno je nebitno ko će (a pogotovo kako će i koliko dugo) obnašati polovičnu vlast. Kažem „polovičnu“ zato što i sadašnji obnašalac i svi budući obnašaoci vlasti mogu računati isključivo na autoritet i lojalnost u redovima sopstvene klijentele, što će za rezultat – ko god da bio alfa mužjak – imati produžetak buke, besova, pičvajza i fizičkih sukobljavanja, samo sa obrnutim (kako stvari stoje ne mnogo različitim) predznakom.

Srpsko društvo je u periodu 2001-2003. imalo (možda i poslednju) priliku da se integriše kao politička zajednica – pojam kojem ćemo posvetiti jednu od naših sledećih kolumni – i plebiscitarno se (sa 93 : 7%) opredelilo za ostanak u pretpolitičkoj plemenskoj zajednici, na krv i nož posvađanoj oko kontrole nad parama i distribucijom zejtina i brašna, ali zauzvrat, na rečima, ko zapeta puška spremnoj da – vođena idejom „srpskog integralizma“ – umal ne napisah pirinča – ujedini Srbe unutar granica srpskog sveta, zaumnog projekta oko koga su postigli visok stepen saglasnosti „vlasni“ Aleksandar II Vulin i opozicioni Milo I Lompar, inače u svemu drugom na krv i nož zavađeni.