Lekarima je trebalo 14 godina da joj postave dijagnozu: „Boli me glava kada se smejem, jer mi mozak ispada“

Nastavnica kojoj su lekari godinama potcenjivali simptome na kraju je dobila dijagnozu stanja koje je potpuno promenilo njen život – njen mozak bukvalno „klizi ka spolja“.

U galeriji pogledajte fotografije:

„Jednom sam ostala u toaletu, nesposobna da ustanem zbog vrtoglavice i toplote, i moj verenik je morao da dođe po mene na posao“, rekla je Šeli, učiteljica drugog razreda iz Južne Karoline.

Taj događaj je doveo do slanja kod neurologa i MRI snimanja, koje je otkrilo kijari malformaciju od 4 milimetra. Iako su tada lekari smatrali da operacija nije potrebna, njeni simptomi su se pogoršavali – čak su joj postali teški i jednostavni pokreti poput ustajanja ili saginjanja.

Naknadni MRI samo je zakomplikovao situaciju. Neurolog je rekao da njeni simptomi više liče na pseudotumor cerebri, potencijalno povezan sa uvećanim ventrikulama i ranijom istorijom hidrocefalusa. Sumnjaju da njeni problemi potiču još od rođenja.

„Rođena sam carskim rezom jer sam bila u karličnom položaju – praktično uspravna, sa glavom pod majčinim rebrima. Progutala sam dosta plodove vode i, posle izlaska iz neonatalne jedinice, moji roditelji su mislili da počinje normalan život s bebom – ali već sa šest meseci morala sam da nosim protezu za kukove,“ priseća se Šeli.

Kao beba bila je „izuzetno razdražljiva i smirivala se samo kad je drže“, a roditelji su je odveli neurologu jer im se činilo da joj je glava neuobičajeno velika. Lekari su tada odbacili njihove brige. Godine 2009. ponovo je završila u bolnici zbog hroničnih migrena, a CT i MRI otkrili su blagi hidrocefalus, koji je tretiran lekovima. Tokom detinjstva i adolescencije često je padala u nesvest i patila od iscrpljujućeg umora i glavobolja, a lekari su te probleme pripisivali njenoj telesnoj težini.

Čak i kada je smršala 50 kilograma, simptomi nisu nestali. U januaru 2022, odmah nakon časa vožnje bicikla, onesvestila se čim je ustala sa sprave.

„Duboko u sebi znala sam da nešto ne štima. Vremenom su se simptomi pojačali: zamagljen vid, vrtoglavica, ekstreman umor, jutra u kojima nisam mogla da se probudim, epizode koje nisu bile normalne za moje godine.“

U novembru 2024. konačno je dobila zvaničnu dijagnozu, što ju je istovremeno i umirilo i frustriralo. Lekar joj je pomoću modela lobanje pokazao šta se dešava.

„Na dnu mozga nalaze se strukture zvane cerebelarne tonzile, a kod mene su spuštene dublje nego što bi trebalo i klize kroz otvor na dnu lobanje, gde prolazi kičmena moždina. Pošto su stisnute u premalom prostoru, pritiskaju kičmenu moždinu i remete protok cerebrospinalne tečnosti,“ objasnila je i dodala da se zbog toga kod nje javljaju glavobolje, bol u vratu, vrtoglavice, utrnulost i drugi teško objašnjivi neurološki simptomi.

Šeli je trenutno pod nadzorom neurologa i čeka dalji plan lečenja.

„Zbog kombinacije kijari malformacije, istorije hidrocefalusa, uvećanih ventrikula i mogućeg pseudotumora, moj slučaj je i dalje u evaluaciji. Za sada svoje simptome držim pod kontrolom kroz promene životnog stila, pažljivo biranje aktivnosti, odmor i hidrataciju. I dalje sam u fazi „posmatranja i čekanja“.“

Iako se i dalje bori sa svakodnevnim tegobama, pokušava da živi punim plućima.

„Potrudim se da živim najbolje što mogu uprkos neizvesnosti. I dalje imam vrtoglavice pri ustajanju, probleme sa određenim pokretima, umor, vizuelne smetnje i senzorno preopterećenje. Jednostavne radnje, poput gledanja nagore, saginjanja ili brzog ustajanja, mogu odmah pokrenuti simptome.“

Uprkos svemu, Šeli i dalje radi kao učiteljica puno radno vreme, kreira sadržaj na društvenim mrežama, bavi se manekenstvom i trenira za potencijalno učešće u HYROX trci – uz prilagođene treninge kako se ne bi dovela u opasnost.

„To je čudna ravnoteža – prihvatiti realnost neurološkog stanja, a istovremeno odbiti da mi ono suzi ciljeve ili identitet. Ljudi vide kako dižem tegove, predajem, slikam se, smejem na internetu – ali ne vide sate koje provodim noseći se sa vrtoglavicom, pritiskom u glavi ili iscrpljenošću. Želim da budem glas za druge žene, posebno plus-size žene, žene sa hroničnim bolestima i one koje igraju više životnih uloga – čije se zdravstvene brige često zanemaruju. Možete se izboriti za sebe, možete tražiti drugo mišljenje i možete juriti velike snove čak i kada živite sa nečim teškim. Moj život je pun, smislen i ambiciozan – ne zato što su neurološki problemi nestali, već zato što sam naučila da živim sa njima, ali i dalje idem napred,“ zaključila je Šeli.

(Kurir.rs/Mirror)

Pogledajte video: Medicinska sestra o umiranju