Liza je rođena u Bugarskoj, a kasnije se preselila u Berlin, gde je živela 18 godina i radila kao arhitekta u poznatoj arhitektonskoj kompaniji. Nakon udaje, sa suprugom se preselila u Beograd gde živi poslednje tri godine.
Mesto gde je rođena prilično je udaljeno i nije baš mnogo znala o kulturi i načinu života u Srbiji.
Posećivala je mesto koje se zove „Srpska skara“ koje je poznato po izuzetnoj hrani i srpskom turbofolku, ali smatra da kulturološke razlike nisu u velikoj meri izražene, da gotovo i ne postoje.
– Za nekog sa Balkana, mislim da nisam imala velike kulturološke šokove – kaže Liza za Jutjub kanal „Attic Life“ .
Šta Srbi imaju a zapadnjaci nemaju?
Liza smatra da postoje razlike između Srbije i Zapadnog sveta. Zapad je usmeren na individualnost i egoizam koji je u velikoj meri izražen, dok se Srbi oslanjaju na život u zajednici i na druge ljude kojima su okruženi.
– Ljudi u Srbiji od malena počinju da razvijaju drugačije vrste odnosa, grade mnogo uže odnose i uče da se svet ne vrti oko njih, i za mene je to velika prekretnica. To je najveća razlika između Zapada, Nemačke i Srbije. To ovde ljude čini otpornijim. Zato što znaju da mogu da se nose sa svim, znaju da se mogu izboriti sa svim i to im daje puno samopouzdanja i to se vidi – kaže Liza.
Foto: Printscreen/Youtube/Attic Life
Kako se integrisati i steći prijatelje u Srbiji?
Kada je započela život u Srbiji, Liza se uključila u društvene tokove i društvnu integraciju. Zahvaljujući prijateljskom raspoloženju, spontanošću, komunikativnim ljudima i ličnom angažmanu upoznala je mnoge ljude i stekla prijatelje, lepo je prihvaćena i postala srpska snajka. Savladala je jezik i odlično govori Srpski.
Za razliku od Nemačke gde se živi po planiranom rasporedu i uređenem životu, trebalo joj je vreme da se privikne na spontanost i opušteniji način života.
Uloge muškaraca i žena i roditeljstvo u Srbiji?
Liza kaže da se razlike u kulturi najviše osećaju kroz hranu, kroz njenu pripremu i da se tu najčešće uočavaju kulturološke razlike.
– Bugari i Nemci, mi nemamo taj poseban odnos prema hrani. Ovde je hrana Bog. Kuvanje i meze su jako važni i odnos prema kuvanju i odnos prema jedenju je jako visoko. Tako da sam morala da se uskladim. Sada sam zaista počela da cenim. Ali ovo je razlika koju sam odmah primetila.
– Još jedna stvar koju sam primetila je stav prema životu i prema ulogama u porodici. Jer nakon toliko dugog življenja u Nemačkoj, a to su bile moje aktivne godine, a bila sam u vezama, navikla sam na to da smo jednaki, da smo isti i sve je 50/50, mi smo partneri u svemu. To je bio moj način razmišljanja bez da sam uopšte razmišljala. A kada sam došla ovde, u srpski način života, primetila sam da je drugačije. Žena je žena, muškarac je muškarac. Jednaki smo imamo ista prava, ali imamo različite uloge i cenim to dosta. Od žena se malo više očekuje da unesu tu nežnu energiju u porodicu, vezu, a muškarci su tu zaista za njih – kaže Liza.
Foto: Printscreen/Youtube/Attic Life
Roditeljstvo u Beogradu, prema Lizinom mišljenju je divno i predstavlja raj za odgajanje dece. Odnos ljudi prema deci je neverovatan. Ljudi su oduševljeni decom, vole ih i vrlo su spremni da komuniciraju, da se igraju sa njima i dobrodošla su svugde.
U Nemačkoj, prema Lizinom iskustvu, ljudi nisu tako raspoloženi i oduševljeni decom, ne žele da ih ometaju u kafićima, dok piju kafu, restoranima ili na ulici.
Sporiji način života
Uvreženo je mišljenje Beograđana da je život u prestonici veoma dinamičan a ova mlada žena ima sasvim drugačiji utisak. Ona sa svojom porodicom vodi miran život. Vikende provode u druženju, kupovini, odlaze na pijacu, ručak u šetnje, što je samo još jedan od kvaliteta koje prestonica može da ponudi.
– Živeći u Srbiji shvatila sam da u životu postoji mnogo više od posla. Zato sam počela da odvajam mnogo više vremena za život, ali i dalje želim da imam dobre rezultate, tako da mislim da je to veoma dobra stvar. Mnogo sam više motivisana, da radim kvalitetno posao za manje vremena i mislim da je to zapravo baš dobar potez, jer je to situacija u kojoj svi dobijaju – navela je Liza.
Arhitektura u Beogradu
Kao arhitektkinja Liza je prokomentarisala i arhitekturu grada. Kaže, uzimajući u obzir stil, Beograd se može podvesti pod brutal arhitekturu, moderan stil koji se primenjivao od 1950. godine pa sve do 1970. godine.
– Beograd ima mnogo stilova, ali je samo jedan od njih, onako, prepoznatljiv. Posleratna arhitektura u Jugoslaviji, kao što je brutalizam, najprepoznatljiviji je arhitektonski stil u Srbiji i od brutalizma uopšte, kao u Evropi, rekla bih, za mene je srpski brutalizam najbolji primer, i to možete zaista videti u Beogradu gde inače živim – rekla je Liza.
– Iskreno, volim brutalizam, jer za mene je on upravo slika srpskog duha. Kao da kaže: „Tu sam, ovo sam ja, možda nisam lep, možda jesam, ali ne moraš voleti. Kontroverzan sam, imam svoje izjave i to je to“. I, upravo je to karakteristika brutalističke arhitekture, uvek postoji neki znak, nikada nije arhitektura bez imena. Uvek je vrlo skulpturalna, uvek je impresivna, obično je uvek veće veličine, kao razmera je vrlo velika i uvek kao da daje neku izjavu. Ne možete ostati ravnodušni prema njoj. Znam da se mnogima ne sviđa ali se meni iskreno dopada.
Liza je posebno oduševljena živahnošću grada, najrazličitijim restoranima, noćnim životom, muzikom. Promenila je pristup i prema životu i prema poslu.
„Gospođo, bravo“
„Ovo svaki Srbin treba da čuje. U gužvi i galami zaboravimo da cenimo ono što imamo. Dobro je da nas s vremena na vreme neko podseti na to“, jedan je od komentara ispod videa.
„Simpatična i slatka Bugarka, drago mi je da je srpska snajka“
„Gospođo, bravo“,
„Sviđa mi se što uspeva sve da balansira“,
