FAMOZNO: PANOVIĆEVO PROROČANSTVO

Već godinama ne mogu da se otrgnem utisku da prijatelji studenata, ranije Saše Jankovića, odnedavno tužilaca i sudija, i njihovi davači podrške, koji, kad god neki regionalni svat dobije izbornu trku, zavape: „treba nam Krivokapić“, „treba nam Stanivuković“, imam, kažem, utisak da ta ekipa čvrsto veruje da bi eventualna izborna pobeda označila trenutni nestanak Visokog Mesta i Visoke Ekipe s političke mape Srbije.

To, naravno, ne bi bio slučaj. Ne znam koji već put ponavljam: Visoko Mesto i Visoka Ekipa nisu Boris Tadić i njegova ekipa koje je izborni poraz i gubitak političke (i polne) moći odgurnuo najpre u depresiju, a potom u višegodišnju letargiju koja se otegla do dana današnjeg. Na osnovu raspoloživih parametara i uzimajući u obzir Visoku Psihologiju, odgovorno tvrdim da to ne bi bio slučaj ako bi Dijana Hrka i Jaćimović poslušali savete prijatelja studenta i pobedili na izborima. Visoka Psihološka Struktura je takva da bi, u slučaju naprasnog gubitka vlasti – zasigurno bila brža, jača i bolja u opoziciji nego kad je bila na vlasti. Zar Visoki slogan ne glasi: „Nema predaje“? Taj film smo već jednom gledali, ne tako davno, prikazivao se od 2000. do 2003, uz napomenu da su tadašnje Visoko Mesto s vlasti strmopizdili odlučni i politički veoma potkovani ljudi koji su imali i dodatnu prednost (koja se kasnije pokazala kao katastrofa): imali su iza sebe rezervnog Miloševića, prihvatljivog sivoj većini koja, kao onaj Vukov predsednik mesnog odbora iz Gornjih Pičkovaca, glasa „za svakog ko je na vlasti“.