Pametni telefoni pre 12. godine povećavaju rizik od depresije i gojaznosti: Alarmantni nalazi nove studije

Više od 10.500 mladih iz 21 države je anketirano godišnje između 2018. i 2021. godine, a takođe je proveravano da li imaju depresiju, gojaznost i da li spavaju punih devet sati po noći.

Do 12. godine, otprilike dve trećine dece posedovalo je pametni telefon, objavili su istraživači u časopisu „Pediatrics“ .

Ovi mladi vlasnici pametnih telefona imali su 31% veći rizik od depresije, 40% veći rizik od gojaznosti i 62% veći rizik od nedovoljnog sna u poređenju sa svojim vršnjacima koji nisu posedovali pametne telefone, otkrili su istraživači.

Do 13. godine, oni koji nisu posedovali pametni telefon u toj dobi, ali su ga nabavili u protekloj godini, imali su 57% veću verovatnoću da prijave simptome kliničke depresije i 50% veću verovatnoću da ne spavaju dovoljno, u poređenju sa decom koja još uvek nisu posedovala pametne telefone.

Istraživači su takođe otkrili da što je mlađe dete dobilo pametni telefon, to je veći rizik od gojaznosti i nedovoljnog sna sa 13 godina.

– Naši nalazi ukazuju na to da bi pametne telefone trebalo da posmatramo kao značajan faktor u zdravlju tinejdžera, pristupajući odluci da detetu damo telefon sa pažnjom i uzimajući u obzir potencijalne uticaje na njihov život i zdravlje – rekao je u saopštenju vođa studije, dr Ran Barzilaj iz bolnice Univerziteta u Pensilvaniji.

Tim koji stoji iza nove studijepreporučio je roditeljima, deci i pedijatrima da vode promišljen razgovor kako bi utvrdili da li su deca spremna za telefon.

Pametne telefone trebalo bi da posmatramo kao značajan faktor u zdravlju tinejdžera Foto: Shutterstock

Studija ne može dokazati da su pametni telefoni izazvali ove probleme, a autori kažu da uređaji neće biti povezani sa štetnim ishodima kod svakog adolescenata.

– Umesto toga, zalažemo se za pažljivo razmatranje zdravstvenih implikacija, uravnotežujući pozitivne i negativne posledice, rekao je Barzilaj i dodao:

– Za mnoge tinejdžere, pametni telefoni mogu igrati konstruktivnu ulogu jačanjem društvenih veza, podržavanjem učenja i pružanjem pristupa informacijama i resursima koji podstiču lični rast. 

Izvor: abcnews.go.com/zdravlje.kurir.rs

KOJE OPASNOSTI ZA DECU KRIJE VIRTUALNI SVET? Društvene mreže i video igrice daju mozgu dopaminski skok