U kuršumlijskom selu Đake, u kući staroj više od 100 godina, duboko u nedrima Radan planine, živi porodica Nestorović — Goran i Vesna, koji su pre mesec dana tragično izgubili sina.
Od Đavolje varoši do njihovog sela, Nestoroviće vodi deset kilometara makadamskog planinskog puta. Poslednja tri kilometra puta do ove porodice gotovo da ne postoje. S kamena na kamen, kiše, jeseni, voda…
Kao i u domu, koji treba da pruži toplinu i mesto za odmor, nemaju uslove za život — od zemljanog poda, zakrpljenih rupa, plafona koji otpada, jednog jedinog stakla koje je ostalo na jednom prozoru, jer na drugima nema, miševi koji ulaze — uslovi u kojima žive su više nego teški!
– Teško, teško, užasno teško. Tu živim nekih 50 godina, šta da vam kažem – kaže Goran kroz suze, dok njegova supruga Vesna dodaje: „Jedva sastavljaš kraj s krajem, ali mora da se gura nekako. A ja navikla na ovaj prostor, ne ide mi se odavde nikud“.
Goran i Vesna su u takvim uslovima odgajali troje dece — sina i dve ćerke. Uvek sa strahom.
– Živi se s tim, gmizavci, kuća stara… Nema stakla, ne dihtuju prozori, ne dihtuje vrata, plafona nema. Odozdo podrum, bije iz podruma, bije sa svih strana – dodaje Vesna.
1/12
Vidi galeriju
Porodica Nestorović Foto: Printskrin Prva Tv
Do jedne škole 35 km, do druge na kobili
Kada krenu kiše i snegovi, odsečeni su od sveta, a deca su morala u školu. Do Kuršumlije, udaljene 35 kilometara, nisu mogli zbog lošeg puta, pa su deca morala da idu u susednu Medveđu školu.
– Sve na kobilu, ja ispred stavim džak sa rancima, sa stvarčicama njihovim, odvedem, ispratim na kombi, na podne javljaju se, „čekaj nas“, čekam, idem ponovo. Kobilom. Kad ti ne možeš vrata da otvoriš, sneg veje, a ti moraš da ideš da ga ispratiš i da ga dočekaš – dodaje Vesna.
Za zimu spreme brašno i druge hrane koliko mogu, i to sve na kobili, Vesna dopremi u planinu. Jer kad zapadne sneg, iz dvorišta ne možeš da izađeš, a kamoli da odeš do prve prodavnice koja nije manja od 20 kilometara.
Prvi komšija je na 2,5 kilometara, tačno koliko nedostaje i puta, koji spaja Kuršumliju i Medveđu.
– Tražili smo od opštine da nam taj put napravi, uvek je bio negativan odgovor – navodi komšija, koji je uvek spreman da im pomogne.
Goran Nestorović Foto: Printskrin Prva Tv
Vesna Nestorović Foto: Printskrin Prva Tv
Tragično izgubili sina
Pre mesec dana su izgubili sina, ali ekipe Hitne pomoći nisu mogle da priđu.
– Ekipe Hitne pomoći nisu mogle da dođu u planinu. Ja sam zvala više puta iz Medveđe da dođu. Kaže mi možemo samo do asfalta, a od asfalta do moje kuće pet kilometara. Znači tih pet kilometara oni ne mogu doći do mene. I tu sam, gde sam. Ni iz Kuršumlije nema puta – kaže Vesna.
Goran i Vesna odsečeni su od Košumlije i kada je lepo vreme, a kada krene zima od celoga sveta. Žive u kući sklona i padu, gde sve škripi, gde se vetar provlači kroz rupe i prozore zastrete najlonom i čaršavima, gde zmije i pacovi ulaze sa svih strana. Sada i bez snage, sami na sokolovom visu.
Kurir.rs/Prva
