„Rado ide Srbin u vojnike“, „Za krst časni i slobodu zlatnu“, „A najboljih nema, uzeo ih boj“ stihovi koji se često citiraju, a i pevaju, s ponosom nose priče o herojstvu i narodu koji je u Prvi svetski rat ušao s verom u Boga i slobodu i neizmernom ljubavlju prema otadžbini.
Golobradi mladići, prvopozivci, ali i oni iskusniji ratnici koji su samo u prethodne dve godine krvarili sve do Turske i izvojevali pobede u dva balkanska rata, odazivali su se pozivu svoga kralja i majke Srbije s pesmom, svesni da se možda nikad neće vratiti u rodnu grudu. I više ih je dolazilo nego što je traženo da se suprotstave Austrougarima.
– Fenomen dobrovoljstva i masovnog odziva prvi put se jasno ispoljio još u srpsko-turskim ratovima 1876. i 1878. godine. Učestvovali su u Hercegovačkom ustanku, koji je bio 9. jula 1875. godine, i tu smo prvi put pokazali želju da na jedan dobrovoljan način i učešćem vojske damo doprinos oslobađanju od Osmanskog carstva – kaže za Kurir Zoran Antić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Foto: Kurir
Kad je Milan Obrenović došao na čelo vojske i kad je izvršena reorganizacija, Srbija je, prema Antićevim rečima, dobila kulturu modernog organizovanja vojnog ustrojstva i vojne doktrine.
– Ono što je vrlo impozantno jeste da se, recimo, u Topličkom kraju, znači, ne samo u Toplici nego i Zaplanju, Jablanici, Nišu, skoro 110 odsto ljudi javilo. Dakle, pored onih koji su bili planirani da budu pozvani i koji su se odazvali mobilizaciji, javilo se još ljudi i iz tih redova je nastao Gvozdeni puk – istakao je Antić i dodao:
ntić podseća da u ratovima nisu ginuli samo stari iskusni borci, već i golobradi mladići Foto: DRAGAN KARADAREVIC/BETAPHOTO
– Ono što je na neki način obeležilo tadašnju mobilizaciju i odziv momaka u najboljim godinama bili su vera u otadžbinu i slobodu, ljubav prema narodu. Muškarci koji su stasali za vojsku i bili vojno sposobni, pa čak i deca u mlađim godinama života – tinejdžeri, adolescenti, bili su opijeni pričom o nacionalnoj slobodi Srbije i ujedinjenju srpskih zemalja, što je mnogo značilo u tom periodu.
Antić podseća da u ratovima nisu ginuli samo stari iskusni borci, već i golobradi mladići.
– Tada je bila prisutna svest za krst časni i slobodu zlatnu, sve za Srbiju, Srbiju ni za šta. Ta srpska deca koja su bila u borbi za kralja i otadžbinu imala su to urođeno od malih nogu, od stavova dobijenih u porodici, crkvi, školi, imali su ideju o tome šta je Srbija i zašto Srbin treba da ide u vojsku. Slavili su kad su išli u vojsku, svesni da se možda neće vratiti. Ta svest datira od davnih dana. To su bili ljudi posebnog kova, najbolji među nama. Bili su svesni žrtve. To su posebne herojske stvari i činodejstva, koja se običnim rečima ne mogu opisati – naglasio je Antić.
Ovako građani Srbije obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu Izvor: Kurir televizija
