Pevač Halid Muslimović, koji će 12. novembra održati beogradski koncert u Sava centru, pričao je javno o svojoj deci, supruzi i ljubavi.
Halid je pomenuo svoju prvu pesmu „Čuvaj prvu ljubav“, a onda se povela priča i o tome ko je bila njegova prva ljubav.
– Ja sam se rano oženio i to je nekako bila i moja prva ljubav iz Prijedora. To se desilo, sudbina je čudo. Pa dobro, imao sam ja svoju prvu ljubav, imao sam svoj brak i oženio sam se pre vojske – kaže Halid, a onda otkrio kako se udvarao trećoj supruzi Adelisi Hodžić.
„Ne znam da se udvaram“
– Ja ne znam da se udvaram, ja odmah idem direktno. Ja nisam od onih ljudi, tek posle se udvaram kada sam u vezi, ja se tada udvaram. Normalno, bilo je toga, ali nisam ja baš neki klasičan udvarač.
Adelisa i Halid imaju dvoje dece, a nikada se nisu venčali.
1/9
Vidi galeriju
Halid Muslimović Foto: Dušan Cakić
– Mi se nismo venčali, nismo nikad pravili svadbu, ali smo ušli u zajednicu i tako smo dobili sina 1992. u avgustu, 1997. godine je došla Lejla, ćerka. Lejla peva super, ali ona je u drugom svetu. Ona voli ekonomiju, školarstvo i tako to. Ona je doktor nauka, a sin je magistar na informatici – kaže Halid.
Veoma je ponosan na to što danas ima unuke.
– Moram reći da mi je srce baš kao Mont Everest, jer imam troje unučadi i svi smo zajedno. Znate kako je kod nas u Bosni, ova situacija politička i ekonomska i omladina pobeže napolje od Slovenije, Austrije, Švajcarske, pa dalje. Eto, ja sam imao sreću da moja deca nisu imala nikakvu želju da napuštaju dom i da idu dalje – kaže Halid pa se dotakao problema iz odnosa sa suprugom 2007. godine.
– Ne, ne, to je brak. Pa dobro, nije to bilo zbog toga, nego vidite, ja sam imao malo… Ja sam iz Prijedora, mi smo živeli u Sarajevu posle tih ratnih godina ružnih i onda sam ja imao svoje ambicije da se vratim u Prijedor. Tamo nisam ništa imao. Znači, nisam imao ni kuću, ni adresu, ništa. Neki novi početak – kaže Halid i nastavlja:
„Ozbiljno sam bio u teškoj situaciji“
– Došao sam tamo bukvalno na ništa. Tada sam ozbiljno bio u mnogo teškoj situaciji, a čovek kad je u teškoj situaciji, malo je i društva i okoline da budu uz njega, da mu daju vetar u leđa. Bila je mnogo teška situacija. Sad u toj teškoj situaciji smo malo došli do nesuglasica. Možda sam ja i preterao sa svojom željom da idem u Prijedor na ništa. Enis je već pošao u školu, Lejla je bila mlađa, tako da smo… Ona se malo i nekako plašila da idemo gore na to ništa. I malo su tu sad bile nesuglasice.
1/6
Vidi galeriju
Halid Muslimović Foto: Boba Nikolić
Enis je sve vreme bio uz oca, a Lejla je jedan period bila kod mame pa je i ona došla u Prijedor.
– Pa dobro, ona je uvek uz mene, kažu da ćerke više vole očeve, a sinovi mame, tako ta neka priroda, ali vezani su za mene. Ja sam malo drugačiji tip. Ja nisam od očeva koji neku strogoću gaji, ja razgovaram. Ja sa razgovorom uvek dam do znanja i prijatelju, i detetu, i familiji, šta nam je činiti. Po meni je razgovor najjača stvar na svetu za sve – kaže Halid i dodaje da njegova deca ne znaju šta su batine.
Porodica opet na okupu
Godine 2009. ponovo je okupio porodicu.
– Nije samo u pitanju da smo se samo okupili, mi ne bi mogli da se okupimo da nisam imao uslove, znači stvorio sam uslove. Pravio sam ponovo kuću, ali nisam završio. Sin i ja smo uspeli da završimo dnevni boravak i ja sam kupio jedan dušek na naduvavanje. Imali smo probleme s tim dušekom, ujutru se probudimo i na podu, imao je neku rupicu, pa sam drugi kupio… Uglavnom od tog dušeka na laminatu smo sin i ja počeli u Prijedoru novi život. I onda smo jedno po jedno, jedno po jedno i tako završavali. Tu smo se svi skupili – kaže Halid.
Ipak, ono što Halidu nedostaje je njegova primarna porodica, njegova braća i sestra.
Halid Muslimović Foto: Printscreen YouTube
– Pa vidite, kad je taj nesretni rat počeo u Bosni, tad nije bilo reda vožnje, tada u koji god da sednete, vi ste otišli na pogrešnu stanicu. Imao sam sreću da je moja porodica uspela da se izvuče iz Prijedora, iz toga ratnog vihora. Šta je tu ono što mi se ne dopada, a što mi je na srcu, mi smo bili jedna porodica na jednom mestu, na jednom ognjištu, sad nismo. Ja sam sam tu sa svojom decom, jedan brat mi je u Beču, jedan brat u Holandiji, jedan brat i sestra su u Americi. Nismo zajedno, a telefoni i nove tehnike, to nije to. Drugačije je kad mi ovako sednemo svi, popijemo piće. Bude tih intimnih jubileja, ali nekad se i mimoiđemo, a nekad budemo svi – kaže Halid koji je iskren da postoji žal jer su članovi primarne porodice fizički udaljeni jedni od drugih:
– Meni je stvarno žao. Ja znam da bi bili… Kad smo zajedno, zajedno smo jači, ja to pričam u porodičnom smislu i u životnom smislu, putu životnom, tako da, šta je tu je.
Kurir/Blic
Halid Muslimović Izvor: Kurir
