Na groblju Bozman od Rajka se pored ćerke, sina Danijela Pavlovića, bivše supruge Verice Šerifović i Danijelove majke Jasne opraštaju i njegovi prijatelji, ali i Marijine kolege.
Pevačica ih je svojim rečima dovela do suza.
– Dragi tata, opraštamo se od tebe, ali znaj da je sve vredno truda i da ćes nam nedostajati – pisalo je u oproštajnom govoru koji je sastavila Marija, a koji je u njeno ime pročitao sveštenik.
– Nekada si mi nedostajao, nedostajalo mi je mnogo više zagrljaja. Znam da bi na sve načine znao da mi pokažeš ljubav. Govorio si mi mi: „Kako je moguće da ovakva baraba napravi ovakvu ćerku?“, a zahvaljujući tebi dobila sam još jedno malo čudo. Ostaće da pričam kako mu je deda bio najveći mangup i šmeker – pisalo je u Marijinom govoru.
Ona je poručila ocu da mu ništa ne zamera.
– Nedostajaćeš svojoj omiljenoj pevačici, svojoj Verici, iako to ona nikada neće priznati. Danas tata želim da znaš da sam sve uspela da razumem, ništa ti tata ne zameram, želim da znaš da ostaneš da živiš uz mene i u meni jer si ti moj dragi tata – napisala je Marija pa dodala:
– Tata, tamo gde si sada baci pogled na nas, zapali crveni malboro, i znaj da je sve vredelo. Zagrli mog strica, onu malu gospođu, moju baku, a tvoju majku koja nas je sve volela. Voli te tvoja ćerka Marija, sin Danijel, unuk Mario i tvoja omiljena pevacica Verica – piše u govoru.
