Pre samo jednog veka, evropski bizon bio je na ivici izumiranja. Danas se, zahvaljujući projektu „rewildinga“, vraća u Karpate – tamo gde je nekada bio vladar divljine.
U zoru, dok se magla spušta niz obronke Karpata kao sedefasta reka, šume ispod njih „dišu“ u ritmu promena. Vazduh je hladan i oštar, miriše na smolu, vlažnu zemlju i nevidljivo prisustvo. Iz daljine, negde iz guste tame bukove šume, čuje se kratak lavež vuka. Taj zvuk ne predstavlja opasnost – on samo potvrđuje da se divljina vraća u Evropu.
Šta je Rewilding Europe?
Rewilding Europe je inicijativa pokrenuta 2011. godine sa ciljem da se prirodi u Evropi vrati njena autentična snaga – da pejzaži ponovo postanu divlji, samoodrživi i puni života. Projekat deluje u više od deset regija širom kontinenta, od portugalskog Alenteja do rumunskih Karpata, i ima misiju da do 2030. obnovi preko 5 miliona hektara prirodnih staništa.
Pored ekologije, Rewilding Europeima i društvenu dimenziju. Projekat pomaže lokalnim zajednicama da razvijaju održiv turizam, eko-poljoprivredu i poslove povezane s očuvanjem prirode. Na taj način, rewilding ne znači samo povratak životinja, već i novi model života – u kojem ljudi i priroda dele isti prostor, sa poštovanjem i ravnotežom.
U srcu Rumunije, u planinama Fagaraš – najvišem masivu te zemlje, poznatom po subpolarnoj klimi – rađa se projekat koji menja granice onoga što danas zovemo povratak prirodi – rewilding. Ovaj proces nije samo ideja, već živa stvarnost: od 2019. godine, u južnim Karpatima je pušteno više od stotinu evropskih bizona koji danas slobodno lutaju šumama između reke Olt i planine Fagaraš. Njihovo prisustvo donelo je novu dinamiku šumama.
Na prostorima gde su nekada krčene šume da bi se stvarali pašnjaci i oranice, sada se vraćaju medvedi, vukovi, risovi – i najveći kopneni sisar Evrope u divljini, evropski bizon.
Kada ih stručnjaci iz organizacije Rewilding Europe i lokalnog partnera Foundation Conversation Carpathia, rano ujutru dovezu iz rezervata i puste u divljinu, stado stoji neko vreme nepomično. A onda – podrhtavanja tla. To je krdo koje polako kreće ka šumi.
„Lokalna zajednica ima višestruke koristi od povratka bizona i pratećih turističkih mogućnosti, čime se podstiče lokalna ekonomija i smanjuje pritisak na prirodne resurse,“, navela jeMarina Druga, izvršna direktorka organizacije Rewilding Romania.
Pre samo jednog veka, evropski bizon bio je na ivici izumiranja. Danas, zahvaljujući upornosti biologa, ekologa i lokalnih zajednica, vraća se na mesto gde je nekada bio vladar. Njegovo prisustvo nije samo simbolično – ono menja pejzaž: razbija šikare, podstiče rast novih vrsta trava, privlači insekte, ptice i male sisare.
Dovoljan je jedan bizon, i ceo jedan ekosistem ponovo oživljava.
Evropske šume opet bujaju
Evropska unija je 2024. usvojila Nature Restoration Law- zakon kojim se traži obnova najmanje 20 odsto kopna i mora do kraja decenije. Rumunija je, možda nesvesno, postala simbol te nove filozofije: da kontinent može da se vrati sebi, da prostor ne mora da bude industrijski – već živ.
Kao da se stara Evropa, ona iz mitova o divljim šumama, vukovima i magli, vraća na velika vrata. Samo ovoga puta, uz pomoć nauke i upornosti ljudi koji nisu zaboravili koliko nam je potrebna.
Kurir.rs/EUpravo zato
