SRBIJU ČEKA PAKAO U LONDONU! Ovaj podatak pred debi Veljka Paunovića na klupi „orlova“ može da ZABRINE!

Fudbalska reprezentacija Srbije kreće po čudo na „Vembliju“.

Kladionice su objavile kvote za ovaj meč i one nisu optimistične, te procena bukmejkera može da zabrine. Kvota na pobedu Srbije iznosi čak 12, na nerešen ishod je 5,60, dok je na trijumf Engleske tek 1,30.

Ipak, svi se nadamo da će Veljko Paunović šok terapijom uspeti da razdrma fudbalere i da će „orlovi“ raširiti krila i sve iznenaditi na „Vembliju“.

Šta vi mislite, ko će slaviti u ovom meču? Glasajte u našoj anketi i pišite nam u komentarima…

Svi očekuju neke velike promene u sastavu reprezentacije za meč protiv Engleske, ali… Ne može Veljko Paunovićda „izmisli toplu vodu“, jer to nam je što nam je kada govorimo o igračima. Međutim, jedna promena biće drastična, a tiče se sistem u kojem se „orlovi“ igrati.

Umesto formacije sa tri defanzivca (štopera), sada ćemo imati prilike da gledamo Srbiju sa dva štopera i dva klasična beka. Što je dobra promena, jer je evidentno da nismo uspeli da implementiramo ideju sa tri igrača u poslednjoj liniji. Nije išlo, to su svi videli, osim bivšeg selektora izgleda. Te okove skidamo u Londonu u četvrtak uveče.

Kontrateza koja se postavljala je – „nemamo bekove“. I to je prostor gde može da se debatuje. Svakako da je jedna od opcija i da Nikolu Milenkovića (pa i Strahinju Erakovića) vidimo na mestu desnog beka, pak sa druge strane imamo Mihaila Ristića, koji je na meču Dinamo – Selta pokazao da se nalazi u dobroj formi, uprkos maloj minutaži u Primeri. Tu je i Aleksa Terzić kao opcija.

Dobra vest za Paunovića: Ognjen Mimović jedini „autentični“ desni bek je počeo da igra sve više za Pafos, pa je i on u konkrenciji za startnih 11.

Formacija kojoj smo najbližni na ovom meču je 4-2-3-1. Uz sigurnog Lukića, tu možemo da očekujemo Gudelja ili Ivana Ilića. Dosta je opcija za ofanzivce, možda su najbliži Kostić, Stanković i Živković, ali tu su moguće i druge opcije. Što se napada tiče, tu dileme nema – igraće Dušan Vlahović.

Ono što će biti promenjeno – zadaci i stroga disciplina u igri. Svako od izabranih 11 dobiće do detalja zahteve od njega na terenu. Paunović i njegov tim su izuzetno detaljni po tom pitanju u žele da vidi disciplinovanu i odgovornu Srbiju. Da li je sve ovo dvovoljno za dobar rezultat na „Vembliju“? Veliko je pitanje. Engleska nije reprezentacija protiv koje možemo da se „vadimo“. Budimo, ipak, realni – sve zavisi od domaćina. Ako oni budu na top nivou, nemamo čemu da se nadamo.

Veljko Paunović promovisan je u selektora fudbalske reprezentacije Srbije, a na prvoj konferenciji za medije pričao je o brojnim zanimljivim temama.

Ovo su neke od njih…

Braća Milinković-Savić

Jedno od pitanja bilo je vezano i za braću Milinković-Savić, Sergeja i Vanju, koji se nisu našli na spisku za Englesku i Letoniju.

– Igrači kao Vanja i Sergej su isto tako deo generacije sa kojom sam radio i sa kojom smo bili uspešni. Pričao sam sa njima. Sve se desilo iznenada, a oni su doneli neke odluke prethodno i bilo im je previše rano da se odazovu u ovom trenutku, ali su ostavili otvoreno za sledeće okupljanje u martu da se pridruže reprezentaciji i da krenemo dalje. To je najkraći i najjednostavniji odgovor na vaše pitanje – rekao je Veljko Paunović.

Dušan Tadić

Otkrio je Veljko Paunović i da je kontaktirao Dušana Tadića.

– Obavio sam razgovor sa Dušanom Tadićem. Mislim da njegova kreativnost, liderske sposobnosti… Da bi nam dobro došle za ovo okupljanje. Nažalost, do toga nije došlo – otkrio je Paunović.

Odgovorio je Veljko Paunović i na pitanje da li će menjati taktiku koju je koristio Dragan Stojković Piksi, pre svega onu u defanzivi gde je igrao sa tri fudbalera.

– Što se tiče formacija, igre, tehničko-taktičkog dela. Sve varijante su moguće. Volim da igram u formaciji sa četiri odbrambena igrača, ali to je samo polazna tačka jednog sistema. Više je koji igrači igraju na tim pozicijama, koje zadatke izvršavaju i kako se to uklapa u model igre. To su sve opcije o kojima već imam ideju, ali ne mogu da kažem svoju odluku što se tiče sistema – rekao je on.

Takođe, povukao je prvi, neočekivan, potez, te je pomerio put nacionalnog tima u Englesku za sredu posle treninga. Sve je Paunović i objasnio novinarima.

– Želim da igračima vratim međusobno poverenje i veru da je moguće da se plasiramo na Svetsko prvenstvo, korak po korak. Prevashodno radim na samopouzdanju, međusobnom poverenju, za koje ne kažem da nije postojalo, ali to su ključne stvari. Uz podršku saveza smo uspeli da dobijemo jedan dan više, pomerili smo put za Englesku za sredu posle treninga. Fokus je maksimalno na nas, na to šta ćemo raditi – otkrio je Veljko Paunović.

Veljko Paunović je saopštio svoj prvi spisak seniorske reprezentacije, a na njemu su sledeći igrači:

Predrag Rajković Al Itihad

Đorđe Petrović Bornmut

Veljko Ilić Viđev Lođ

Nikola Milenković Notingem forest

Strahinja Pavlović Milan

Miloš Veljković Crvena zvezda

Veljko Milosavljević Bornmut

Ognjen Mimović Pafos

Strahinja Eraković Zenit

Mihailo Ristić Selta

Aleksa Terzić Red Bul Salcburg

VEZNI RED:

Saša Lukić Fulam

Ivan Ilić Torino

Marko Grujić AEK Atina

Nemanja Gudelj Sevilja

Aleksandar Stanković Klub Briž

Vanja Dragojević Partizan

Andrija Živković PAOK

Lazar Ranđelović Vojvodina

Filip Kostić Juventus

Luka Ilić Ovijedo

Lazar Samardžić Atalanta

Dušan Vlahović Juventus

Luka Jović AEK Atina

Petar Ratkov Red Bul Salcburg

Aleksandar Katai Crvena zvezda

Nemanja Radonjić Crvena zvezda

Veljko Paunović je tvorac najvećeg uspeha srpskog fudbala. Sa reprezentacijom Srbije do 20 godina je 2015. godine postao šampion sveta, srušivši Brazil u finalu.

Real Ovijedo je vratio u Primeru posle 24 godine.

Samo ovo je dovoljno da se zaključi kako Veljko Paunović ima šampionski DNK.

Ljubav prema fudbalu nasledio od oca

Paunović je rođen je u Strumici, tadašnjoj Jugoslaviji, 21. avgusta 1977. godine.

Oženjen je i ima četvoro dece, dve ćerke i dva sina, a interesantno je da svo četvoro treniraju fudbal.

Ljubav prema „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“ je nasledio od oca, čuvenog Partizanovog defanzivca Blagoja Paunovića. Blagoje je nosio crno-beli dres od 1965. do 1975. godine i upisao 451 utakmicu u timu iz Humske.

Karijeru počeo u Partizanu

Veljko je prošao sve mlađe kategorije Partizana, a za prvi tim je debitovao u sezoni 1994/95. Upisao je 13 utakmica i postigao jedan gol.

Usledila je selidba u Španiju, gde je igrao Marbelju, pa za Atletiko iz Madrida, sa pozajmicama u Majorki i Ovijedu. Bio je takođe član Tenerifa, Hetafea u Almerije, kada je Španija u pitanju.

Takođe je u Nemačkoj bio član Hanovera, u Rusiji Rubina iz Kazanja, a u Americi Filadelfije.

Trenersku karijeru je započeo 2012. godine kao selektor Srbije do 18 godina.

Posle reprezentativnog statusa, trenirao je Čikago Fajer, Reding iz Engleske, Gvadalaharu i Tigres iz Meksika, kao i Real Ovijedo iz Španije.

Najveći uspeh u istoriji srpskog fudbala

Kalendar je pokazivao da je tog dana 20. jun 2015. godine. Srbija na dalekom Novom Zelandu igrala finale Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina protiv velikog Brazila.

Prethodno je Srbija poražena od Urugvaja, a zatim je u grupi savladala Mali i Meksiko. U osmini finala je savladana Mađarska, a u četvrtfinalu SAD. U polufinalu je ponovo Mali bio mali.

U velikom finalu velika i drama. Srbija je povela golom Staniše Mandića u 70. minutu. Brazil je preko Andreasa Pereire izjednačio tri minuta kasnije.

Trijumf i svetsko zlato Srbiji je doneo Nemanja Maksimović u 118. minutu. Dva puta su u akciji koja je prethodila golu srpski reprezentativci proturili loptu kroz noge Brazilcima.

[embedded content]

Deo tih igrača danas čini ili je do nedavno činio seniorsku reprezentaciju Srbije. Tu su Predrag Rajković, Srđan Babić, Miloš Veljković, Sergej Milinković-Savić, Nemanja Maksimović, Saša Zdjelar, Mijat Gaćinović, Andrija Živković, Vanja Milinković-Savić, Marko Grujić.

Marko Grujić za sajt FSS govorio je o povratku u reprezentaciju, ali i susretu protiv Engleske.

Pred Srbijom su važni kvalifikacioni dueli – Engleska na „Vembliju“ i Letonija u Leskovcu – dve potpuno različite scene, ali sa istim ciljem: da se napravi korak ka Svetskom prvenstvu. Za Marka Grujića, taj put ima i dodatnu simboliku: ponovo će raditi sa Veljkom Paunovićem, čovekom uz kojeg je 2015. postao svetski prvak na Novom Zelandu.

Danas, deset godina kasnije, Marko Grujić više nije onaj momak iz omladinske selekcije. Iza njega su Liverpul, Porto, evropske večeri i promene klubova. Ispred njega – novi izazovi, nova energija, možda i nova šansa da bude stub jedne ozbiljne reprezentacije.

Kakva je bila reakcija kada si dobio poziv, a pogotovo kada je taj poziv stigao od Veljka Paunovića?

„Bio sam naravno izuzetno srećan kada sam video svoje ime na spisku reprezentacije – ističe Marko Grujić.- Pratio sam i informacije u medijima da bi Veljko Paunović mogao da postane selektor naše reprezentacije i nekako sam se potajno nadao da ću biti na tom spisku. Izuzetna mi je čast i prija mi da sam ovde gde volim da budem i gde se svi lepo osećamo. Čast je ponovo raditi sa selektorom koji nas je odveo do sjajnog uspeha koji ostaje zapisan u istoriji našeg fudbala.“

Koliko su ti nedostajale reprezentativne aktivnosti u prethodnom periodu, kako se oseća igrač koji kada dođe reprezentativna pauza mora da ostane u klubu?

„Sigurno da su mi nedostajali ti momenti. Svaki igrač sanja da predstavlja svoju zemlju, a opet iz kluba otići i promeniti sredinu, prija kad vidiš stare drugare, lica koja uvek izazovu promenu i poboljšanje na naše prilagođavanje u klubu. Sjajno je što sam opet tu, ima nas dosta koji smo prošli kroz mlađe selekcije i svi jedva čekamo trenutak kada ćemo istrčati na teren u ove dve predstojeće utakmica.“

Poslednji nastup imao je protiv Španije u Kordobi, u Ligi nacija. Pratio je sve što se dešavalo u međuvremenu, pogotovo u kvalifikacijama za Prvenstvo sveta gde ne zavisi sve samo od nas?

„Očekuje nas dosta novih stvari, počinje nova priča, da se tako izrazim, sa novim selektorom. U ovim kvalifikacijama smo još uvek živi, imamo dve utakmice, prva je izuzetno, izuzetno teška, svi smo toga svesni. Ima ona floskula da je lopta okrugla, moramo u oba meča da uđemo maksimalno motivisano, već protiv Engleske da uđemo samouvereno i zašto da ne, pokušamo da pobedimo. I konačan epilog da ostavimo za 16. novembar kada igramo protiv Letonije. Ulazimo dakle maksimalno ambiciozno u ove utakmice i daćemo sve od sebe da ostvarimo dobar rezultat“.

[embedded content]

Šta za Marka Grujića znači igrati na Vembliju, kao bivšem igraču Liverpula?

„Igrao sam jednom na Vembliju, zaista fantastičan objekat, ne treba trošiti reči. Biće lepo da se ponovo vratim u Veliku Britaniju, nadam se da ću biti član ekipe i da ću dobiti koji minut da pokažem šta znam“.

Za ovih deset godina koliko se Veljko promenio kao trener, koliko ste se vi promenili kao igrači? Da li se i dalje oseća ona emocija koja je bila prisutna na Novom Zelandu?

„Sigurno je da se dosta stvari promenilo, deset godina nije mali period. Siguran sam da smo svi napredovali, mi kao igrači, on kao trener, da ima mnogo više iskustva. Mislim da je sada odličan tajming da krenemo u nove pobede. Prvi cilj je pre svega plasman na Prvenstvo sveta, da sve pokušamo dok postoje šanse, a kasnije, tamo od marta, da se krene u jedan novi ciklus. Svi zajedno, pozitivni i sa novom energijom da učinimo sve da reprezentacija ponovo bude takva da će se svaki Srbin ponositi.“

Da li su saigrači iz reprezentacije zvali i raspitivali se kakav je trener Veljko Paunović?

„Iskreno nisu, ali verujem da su svi pratili njegov rad. Veljko je vodio klubove iz nekih od najjačih liga . Iza sebe ima jedno veliko iskustvo, mlad i moderan trener, ima sjajne ideje. U njegovom stručnom štabu je mnogo internacionalaca, svaki će doneti kvalitet iz svoje rodne zemlje. Sve to kada se skupi očekujem da donese veoma pozitivan efekat.“

Jedan si od najiskusnijih u reprezentaciji. Kada okončaš jednog dana karijeru koje će emocije prevladati. Ponos što iza sebe imaš dva Svetska i jedno Evropsko prvenstvo ili žal što si na ta tri turnira odigrao samo 12 minuta?

„I jedno i drugo. Svi stremimo ka najvećim ciljevima, svi ispred sebe postavljamo ono najbolje, ali sigurno da ću biti ponosan što sam bio deo ekipe i reprezentacije. Još uvek sam mlad, nadam se da imam ispred sebe još mnogo godina da bih igrao na dobrom nivou u klubu, nadam se i u reprezentaciji“.

Da li te iznenadio podatak da selektor Engleske računa na najjaču postavu bez obzira što su obezbedili plasman na Svetsko prvenstvo?

„Nije me iznenadilo, pogotovo što je Tuhel skoro postao selektor engleske reprezentacije. Ovaj period će da iskoriste kako bi se dodatno uigrali. Za to nema puno prilika, do marta praktično nema novog okupljanja, tako da će ući u meč maksimalno motivisano, kao i mi. Moramo da budemo motivisaniji, jer i dalje se borimo za baraž i imamo želju da odemo na predstojeći Mundijal. Naravno, u fudbalu nije sve samo u motivaciji, ali ona jeste veoma bitan faktor. Za nas je ona važna pogotovo posle ove promene na mestu selektora. Mislim da će momci izaći na teren sa dvesta posto svojih mogućnosti i ko god da bude u timu, uveren sam da će dati svoj maksimum.“

U reprezentaciji je vas nekoliko iz atinskog AEK-a, trener Aleksandar Rogić, kao i Luka Jović, saigrač u klubu je i Mijat Gaćinović, takođe „zlatni orlić“ sa Novog Zelanda.

„Da, Aca Rogić, fantastična osoba. Mijat Gaćinović nažalost nije mogao da bude sa nama zbog nekih tehničkih problema. Tamo smo svi zajedno, imamo fantastičnu grupu, još uvek se prilagođavamo, početak je sezone, ali mislim da ćemo kada bude najvažnije biti na vrhuncu. Verujem da ćemo doneti mnogo radosti navijačima AEK-a.“

„Imam utisak da život i fudbal funkcionišu na bazi zatvorenog kruga. Sve je krenulo od Veljka i Novog Zelanda, pa je kasnije išlo preko Liverpula, Porta, sad se ponovo nekako zavrašava sa Veljkom. Kao da je to neka priča koja tek treba da se zaokruži i dobije srećan završetak.

„Verujem u to, uostalom kao što je i selektor rekao na prvoj konferenciji za medije, u životu neke stvari ili kockice se nameste. Smatram da su se sada stvarno kockice slagale same po sebi, Veljko da preuzme reprezentaciju. Napustio je klub koji je trenirao, otvorila se situacija da je reprezentaciji potreban selektor. Sve se nekako nacrtalo i verujem da će ovo biti početak jednog velikog i uspešnog perioda za našu najbolju reprezentaciju“ rekao je Marko Grujić.

Fudbal često, kao i život, funkcioniše po principu zatvorenog kruga. Deset godina posle svetske titule sa omladincima, Marko Grujić ponovo stoji na istom mestu – u dresu Srbije, pod komandom istog selektora, ali kao zreo čovek i fudbaler koji razume koliko je teško, ali i koliko vredi biti deo tima koji veruje.

I možda je baš u toj simbolici i najveća snaga njegovog povratka: što ne dolazi da počne iznova, već da nastavi priču koja nikada nije prestala, samo je čekala pravi trenutak da se nastavi i dobije srećan završetak.

 BONUS VIDEO: