Imena deci daju roditelji, danas ređe kumovi, a matičari su često zatečeni kada se suoče sa neobičnim, a ponekad bizarnim izborima imenima.
Ima, međutim i drugačijih slučajeva, kada neko želi da promeni ime.
– Bilo je svega i svačega, ali i dalje mi je u sećanju slučaj od pre deetak godina, kada je čovek u zrelim godinama, niti drogiran niti pijan, podneo zahtev da promeni ime u – Otom Potom!!! Bilo je dilema da li da takav zahtev prihvatimo, ali pošto nije bilo zakonskih prepreka to smo na kraju i uradili – kaže za Informer matičarka iz Novog Sada, koja u ovoj službi radi više od dve decenije.
Među neobičnijim imenima sa kojima se naša sagovornica susretala su za devojčice Mirođija, Svila, Egzona, Lira…a za dečake Timon, Svilenko, Granit…
– Ovakva imena svakako nisu zabranjena, ali jesu zaista čudna. Prema našem Porodičnom zakonu, roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine – objašnjava matičarka.
Širom bivše SFRJ bilo je dosta Titomira i Jugoslava Foto: Profimedia, Shutterostock
Nekada su deci davana imena i popularnih političara, pa je širom bivše SFRJ, bilo dosta Titomira, Jugoslava, ali do 1948. godine i Staljinki, Andreja, Vječeslava, po imenima tadašnjih visokih funkcionera SSSR.
Neobična imena uočili smo u novosadskom Dnevniku, na stranici gde se objavljuje raspored sahrana.
– Video sam da je preminuo čovek koji se zove Gromiko, verovatno jedini sa takvim imenom na ovim prostorima. On je rođen 1948. godine, kada je kod nas bio dosta popularan Andrej Gromiko, tada ambasador SSSR u Americi i Ujedinjenim nacijama, a kasnije ministar spoljnih poslova, poznat u vreme „hladnog rata“ Istoka i Zapada, kao „Mister njet“. Nije čudo što je ovaj čovek dobio ime po nekom od sovjetskih funkcionera tog doba, ali je neobično da ime dobije po njegovom prezimenu – kaže penzionisani istoričar iz Arhiva Vojvodine.
On je zapazio još jedno ime među počivšim Novosađanima – Filip Makedonski. rođen 1958. koji je danas, kao Gromiko, sahranjen na Gradskom groblju u Novom Sadu.
– I ovo prezime mi je privuklo pažnju, a po mom mišljenju, moguće je da je čovek promenio prezime, jer takvog prezimena sigurno kao „kršteno“ ne postoji kod nas, ali ni u Severnoj
Makedoniji ili Grčkoj – kaže istoričar koji, kako kaže, čitulje i raspored sahrana pročita da bi video da li među njima ima njegovih poznanika i prijatelja.
– Takvo je vreme. Manje se krećemo, izgbili smo kontakte. Možda je nekima to morbidno, ali i to su informacije – zaključuje on.
(Kurir.rs/Informer)
