AJNŠTAJN, DEFINICIJA GLUPOSTI I SRPSKA OPOZICIJA Jalov pokušaj opozicionara da se, nakon što su se blokaderi ispumpali, vrate u igru! BOLI KOLIKO SU NESPOSOBNI

Zašto je dični opozicionar Aleksandar Radovanović, generalni sekretar Pokreta slobodnih građana, pesnicom udario ženu ispred Narodne skupštine?

Odmah, na početku, da kažemo da nije reč ni o kakvoj spontanoj akciji. Nije Đilasu, Ponošu, mlađanom Grboviću i ostalima „puklo trpilo“ pa su rešili da uzmu stvar u svoje ruke. Opozicionari u Srbiji, naime, rađaju se sa „trpilom“ od nerđajućeg čelika, otpornim na sve. Hoće se reći da su predodređeni da trpe neuspehe u nadmetanju sa vlašću, a videli smo tokom poslednjih dvanest meseci da sa istim mirom podnose i poniženja koja su im proređivali studenti. To šta je na račun pomenutih stranačkih lidera govoreno sa naloga fakulteta u blokadi na društvenim mrežama, pas ni s maslom ne bi onjušio. Oni su gutali…

Onda su se studenti, odnosno blokaderi koji su nastupali u njihovo ime, ispumpali. Pa su se, posle njih, ispumpali i Hrka i veterani. Jaćimovića da ne pominjemo, on je, uprkos gromoglasnim najavama, ispustio samo jedno: prrr… Štimac je to obavio nečujno, samo su najbliži oko njega osetili. I to je bilo to.

Ko je srpskoj opoziciji, sateranoj u mišju rupu, javio kako stoje stvari napolju, ne zna se, tim pre što je na Šolakovim medijima „obojena revolucija u poslednjoj fazi“ i stotine hiljada građana na ulicama stoji ne trepćući u strahu da im ne promakne trenutak Vučićevog pada, koji samo što nije.

Kako god, Đilas je oprezno provukao glavu, osmotrio levo i desno i kad je video da nema studenata, poslao Mariniku da drži konferenciju za štampu. Ponoš je lukavo sačekao da vidi kako će Marinika da prođe, hoće li je kao onomad oterati sa govornice, pa se iz rupe izvukao i on. Otresao je rukave od prašine, i uputio se ka skupštinskoj ogradi. Nastavak te bruke smo videli: njih nekoliko poslanika, zaštićenih imunitetom, izvređalo je policajce i neustrašivo forsiralo pet metara trotoara probijajući se do skupštinske blagajne, ljutiti što su im tražene lične karte. Ono čuveno jajarsko: „Znaš li ti ko sam ja?“

Leb te tvoj… Pohađaš najviše vojne škole u zemlji i inostranstvu (!) i završiš tresući lanac na skupštinskoj ogradi!

Blokaderima se svašta može reći, ali nema sumnje da su ovog generala s razlogom otpisali.

Samo, to nije sve. Videvši da se ni Ponošu, kad je ispuzao na svetlo dana, ništa nije desilo, na oskudno novembarsko sunce izmileo je Pokret slobodnih građana. Zašto oni nisu Pokret građanki, kad kod njih ženski deo članstva „nosi pantalone“ – setimo se samo one zavereničke grupe što je htela da upadne u Takovsku – nije jasno, jer generalni sekretar stranke Aleksandar Radovanović nema pravo da se diči muškim rodom. Udariti ženu nemoguće je opravdati!

Nasilje ispred Skupštine Srbije i napad na ženu:

Osim u njihovim glavama. Jer cilj im je jasan. Opozicija u Srbiji, posle jednogodišnjeg tavorenja u tihovanju u koje su je, kao jalovu i štetnu, poslali studenti u blokadi, nastoji da se vrati na političku scenu. Nesposobni da ponude iole smisleni program – jer politika je konkurencija ideja! – oni nastoje da nasiljem isprovociraju reakciju države i izazovu krvoproliće.

Oni, jednostavno, nisu sposobni ni za šta drugo. Godinama već rade isto.

Ajnštajnu se pripisuje ova definicija gluposti: „stalno raditi jedno te isto, a očekivati drugačiji rezultat“, i niko već nema iluzija o inteligenciji junaka naše priče.

Ali, ima i ona narodna izreka: pošalji ludog u vojsku pa sedi kući i plači.

A naši ludaci se igraju vatrom.