PAŽNJA: Analiza vanrednih izbora u Danskoj: Ključ u rukama iskusnog šefa diplomatije, neizvestan treći mandat Mete Frederiksen

Izbori u Danskoj u utorak koje je Mete Frederiksen sazvala i pre roka završili su nerešenim ishodom, što je ostavilo budućnost premijerke neizvesnom, nakon kampanje koja se fokusirala na svakodnevna ekonomska pitanja, a ne na njen način upravljanja krizom izazvanom ambicijama američkog predsednika Donalda Trampa prema Grenlandu.

Socijaldemokrate premijerke Mete Frederiksen su ostale ubedljivo najveća pojedinačna stranka, ali sa 21,9 odsto glasova – znatno manje u odnosu na 27,5 odsto koje su osvojile na izborima 2022. godine.

„Crveni blok“ Frederiksen, koja zagovara oporezivanje bogatih i vodi strogu politiku prema migracijama ostao je ispod 90 mandata potrebnih za većinu, nakon što su svi glasovi prebrojani rano jutros, piše Politico.

Desničarski „plavi blok“, koji predvode stranke Venstre i Liberalna alijansa, zajedno su osvojili 77 mandata.  Venstre, sa 10,1 odsto glasova, ostvario je najgori rezultat u svojoj istoriji.

Pošto ni levi ni desni politički blok nisu osvojili većinu u parlamentu to je ostavilo iskusnog ministra spoljnih poslova Larsa Loka Rasmusena, bivšeg premijera, u ulozi ključnog pregovarača, piše CNN.

Njegova centristička stranka Umerenih, sa 14 poslanika u parlamentu od 179 mesta, nalazi se u poziciji da odluči da li će Frederiksen moći da dobije treći mandat na čelu zemlje članice Evropske unije i NATO-a.

Frederiksen je rekla da je spremna da ostane na funkciji premijerke. „Svet je nestabilan. Oko nas duvaju snažni vetrovi“, rekla je. „Danskoj je potrebna stabilna vlada, kompetentna vlada. Spremni smo da preuzmemo vođstvo“.

Loke Rasmusen je pozvao rivale i sa levice i desnice da odustanu od nekih stavova koje su zauzeli tokom kampanje i da „dođu i igraju s nama“.

„Danska je mala zemlja od 6 miliona ljudi u svetu od 8 milijardi, koji je u previranju – i vodi se rat u Iranu, i vodi se rat u Ukrajini“, rekao je. Istakao je da „smo mi jedno pleme. Moramo se ujediniti. Ne smemo biti podeljeni“.

Međutim, ministar odbrane Troels Lund Poulsen, najbolje pozicionirani centar-desni izazivač Frederiksen, jasno je stavio do znanja da on i njegova Liberalna stranka ne nameravaju ponovo da ulaze u vladu sa njenim socijaldemokratama.

Četrdesetosmogodišnja Frederiksen poznata je po snažnoj podršci Ukrajini u odbrani od ruske invazije i po restriktivnom pristupu migracijama – nastavljajući tradiciju danskog političkog kursa.

Frederiksen računala na imidž u sukobu sa Trampom

Frederiksen je raspisala izbore u februaru, nekoliko meseci ranije nego što je morala. Očigledno je računala da će njen odlučan imidž u sukobu oko Trampovih nastojanja da preuzme kontrolu nad Grenlandom, kao i okupljanje evropskih saveznika uz Dansku, pomoći njenoj podršci među biračima.

Njena popularnost je ranije opala zbog rasta troškova života, što je, zajedno sa penzijama i mogućim porezom na bogatstvo, bilo važno izborno pitanje.

Nijedna stranka nije se očekivala da osvoji većinu. Danski sistem proporcionalne zastupljenosti obično dovodi do koalicionih vlada, koje se formiraju nakon višenedeljnih pregovora i koje čine više stranaka iz takozvanog „crvenog bloka“ levice ili „plavog bloka“ desnice.

Poslanik Socijaldemokrata Morten Klesen rekao je da je odlazeća vlada dobro radila, ali da „je bilo mnogo problema u Evropi i mislim da je naša vlada bila veoma fokusirana na Ukrajinu, pa smo možda izgubili deo podrške kod kuće“. Dodao je da „nam je Mete Frederiksen potrebna u Evropi zbog solidarnosti“.

Sama Frederiksen je rekla da je očekivala bolji rezultat, ali da je uobičajeno da stranka koja ide po treći mandat izgubi deo podrške. Uporedila je rezultat sa 25,9 odsto glasova koje je njena stranka osvojila 2019.  kada je postala premijerka.

„Na čelu sam ove divne zemlje skoro sedam godina“, rekla je. „Prošli smo kroz pandemiju, morali smo da se nosimo sa ratom. Bili smo pod pretnjama američkog predsednika, i u tih skoro sedam godina videli smo pad od četiri procenta“.

Grenland nije bio ključna tema

Grenland, koji je u prethodnim mesecima bio u fokusu vlade, nije bio značajna tema kampanje jer postoji široki konsenzus o njegovom statusu u okviru kraljevine.

Frederiksen je u januaru upozorila da bi američko preuzimanje Grenlanda značilo kraj NATO-a. Međutim, kriza se, za sada, smirila.

Nakon što je Tramp odustao od pretnji uvođenja carina Danskoj i drugim evropskim zemljama koje se protive američkom preuzimanju ovog ogromnog arktičkog ostrva, SAD, Danska i Grenland započeli su tehničke razgovore o sporazumu o bezbednosti na Arktiku.

Danski jednodomni parlament, Folketing, bira se na mandat od četiri godine, broji 175 mesta, dok po dva mesta imaju predstavnici slabo naseljenog Grenlanda i drugog autonomnog područja – Farskih ostrva.

Politico piše da je Frederiksen izašla je iz žestoko vođenih nacionalnih izbora „povređena i uzdrmana“, ali i dalje sa realnom šansom da zadrži vlast u Kopenhagenu.

Socijaldemokrate – na čelu levičarskog „crvenog bloka“ – sada moraju da ubede iskusnog, centrističkog političara Lars Loke Rasmusena, koji ponekad pere zube sapunom, da im omogući treći mandat na vlasti kroz postizborne pregovore.

„Očigledno sam razočarana što smo izgubili deo podrške. Ali mislim da je to prihvatljiv rezultat“, rekla je Frederiksen po dolasku na događaj nakon izbora, prema navodima danskog TV2.

Frederiksen je u govoru poručila da namerava da ostane premijerka, ali je priznala da formiranje nove vlade neće biti lako. Kasnije je novinarima rekla da je već stupila u kontakt sa „više“ lidera stranaka.

Njen rezultat u Danskoj, gde su Socijaldemokrate oslabile, odražava i širi trend širom Evrope. Tokom nedavnih izbora, od Kastilje i Leona u Španiji, preko Marselja i Pariza, do Slovenije i sada Danske, postoje znaci da su suprotstavljanje Trampovoj politici ili direktno suprotstavljanje Trampu strategije koje mogu doneti uspeh.

Predstoje naporni pregovori o formiranju vlade

Sada predstoje naporni pregovori o formiranju vlade, a kontrola vlasti u Kopenhagenu verovatno će zavisiti od toga u kom pravcu će se okrenuti Rasmusen – aktuelni ministar spoljnih poslova i lider Stranke umerenih. Njegova stranka ima dovoljno mandata da preda vlast Frederiksen ili da je da Venstre i Troelsu Lundu Poulsenu na čelu plavog bloka.

Nakon poslednjih parlamentarnih izbora u Danskoj 2022. za formiranje vlade bilo je potrebno 42 dana, iako su tada rezultati bili znatno jasniji nego na ovim izborima.

Pregovore dodatno komplikuje činjenica da je Crveno-zelena alijansa – deo Frederikseninog crvenog bloka – saopštila da neće ulaziti u vladu osim ako ona bude strogo levičarska, što bi moglo isključiti Rasmusena i Pokret umerenih. „Ako želi da koristi naše mandate, mora da predloži crvenu vladu“, rekao je lider stranke Pele Dragsted nakon osvojenih 6,3 odsto