Baka Milka je jedna od najstarijih Srpkinja: U Londonu proslavila 105. rođendan, čestitali joj britanski kralj i kraljica-ovo je njena životna ispovest za Kurir

Jedna od najstarijih Srpkinja, Milica Jović, proslavila je 6. novembra u Londonu 105. rođendan! Čestitali su joj britanski kralj Čarls i kraljica Kamila, što je za nju izuzetna čast!

– Mnogo sam srećna zbog čestitke koju su mi uputili kralj Čarls i kraljica Kamila. Volim kraljevsku porodicu i za mene je čast što oni znaju moje ime – ponosno kaže baka Milka za Kurir.

Doterala se za divan dan, otišla je kod unuka Mihajla u frizerski salon da joj napravi frizuru, obukla najlepšu toaletu i zasijala.

– Prvo smo svi otišli kod sina Dragana i njegove žene, tu sam zaigrala i užičko kolo. Bili smo i na večeri u restoranu. Lepo smo se proveli, jela sam špagete. Kod kuće spremam srpska jela, a kada izađemo negde porodično, onda volim italijanska.

Ima sina Dragana (83), dva unuka i jednu unuku – Novaka (52), Mihajla (42) i Dani (56) – i četvoro praunuka, uzrasta četiri, šest, deset i 16 godina. Živi sama, ali svi su u blizini, tako da joj je kuća uvek puna radosti. Za njenu dugovečnost zaslužni su, veli, mnogo rada i srpska jela, posebno kiseli kupus.

– Hvala bogu što mi je dao zdravlja, puno sam radila u zadrugama, kopala i svašta da bih dete očuvala. Bila sam razdvojena od muža Riste devet godina.

Prisetila se mladosti, ljubavi, ali i trenutka kada su Ristu zarobili Nemci u blizini Kumanova.

– Imala sam šest meseci kada je moj otac dobio posao u Makedoniji. Muža sam upoznala tamo, bio je žandarm. Nemci su 1941. razdvojili žene i muškarce – priseća se kao da je juče bilo:

– Plakala sam, nisam znala šta da radim. Prišao mi je nemački vojnik, video je suze. Pokazala sam prsten i nekako objasnila da su odveli Ristu. Bilo mu je žao: „Čekaj me tu!“

Počelo je da se smrkava, pojavio se i poveo me preko brda, tamo gde su držali muškarce.

– Povikao je: „Ko je ovde Rista?“ Nešto je rekao drugom Nemcu. Izveli su Ristu. Vojnik je imao bombone, dao nam po jednu: „Idite!“ Verovatno da sam tada Ristu spasla smrti.

Otišli su u Kumanovo, a narednog dana u Leskovac, gde je živela Ristina familija. Videli su kamion i nemačkog vojnika koji ih je pustio.

– Mahao nam je, smejao se!

Rista je angažovan u vojnoj straži, a 1944. pobegao je pred partizanima za Austriju, bio je za kralja.

– Proveo je neko vreme u kampu u Italiji, posle u Nemačkoj, odakle je otišao u Englesku kao izbeglica. Meni komunisti nisu dozvoljavali da idem. Živela sam sa sinom u Starčevu.

Jedan engleski političar je pričao s Vinstonom Čerčilom da urgira kod Tita da se omogući ženama čiji su muževi emigrirali u Englesku da dobiju vizu.

– Bila je vest u novinama, čim sam je videla, uzela sam sina, imao je devet godina. Rista ga je poslednji put video kao bebu. Ekspresno su mi dali pasoše i krenuli smo u Englesku 1953.

Rista je mnogo plakao… Živeli su na severu, a kad je krenula na službu u srpsku crkvu u Londonu, oduševila se lepotom grada.

– Rekla sam: „Risto, selimo se u London!“ On je radio u fabrici, a ja kao krojačica. Posao sam nosila i kući. Jedno vreme sam šila i za čuveni „Dior“. Kupili smo jednu kuću, pa drugu, a potom i mali hotel – pohvalila se:

– Živeli smo baš lepo.

Sprema se da sa najmilijima proslavi Svetog Nikolu.

Rista je sahranjen u Londonu, a kaže i ona će.