BIO JE VOJNIK HITLEROVOG ODREDA SMRTI, PA SLUČAJNO POSTAO LEGENDA MANČESTERA! Četiri godine bio u logoru u Britaniji, a onda se dogodilo filmsko čudo

Legenda Mančester sitija, Nemac Bert Trautman, bio je član Hitlerovih odreda smrti, zarobljen je i prebačen u Englesku, gde je sasvim slučajno posto fudbalski golman…

Početkom Drugog svetskog rata pristupio je Luftvafeu (nemačko ratno vazduhoplovstvo), prvo je bio operater, a zatim padobranac. Ubrzo je prebačen na Istočni front, gde se veoma istakao i dobio nekoliko odlikovanja, među kojima je i „Gvozdeni krst“.

Posle sloma svoje jedinice i sreće da po ko zna koji put ne pogine u toku rata, odlučio se na povratak kući u Bremen. Tada se njegova sudbina poigrala, već je tokom rata bio hvatan od strane Rusa i pripadnika francuskog pokreta otpora, oba puta uspevao je da umakne. Ovoga puta bežeći od američkih progonitelja, preskočio je neku ogradu i bukvalno se našao na zemlji pred Britanskim vojnikom. Proveo je četiri godine u logoru za ratne zarobljenike u Engleskoj. Kako je deo zatvoreničkog života bilo i bavljenje sportom, Trautman je provodio vreme igrajući fudbal, ali na gol je stao tek kada se povredio i nije mogao da igra u polju. Od tada, njegovo mesto je uvek bilo između stativa.

Kada je pušten na slobodu 1948. godine, odbio je da bude vraćen u Nemačku, jer je Englesku već tretirao kao svoj dom. Počeo je da radi na farmi, a iz hobija je branio za nižerazredni klub Sent Helens Taun i o njegovim bravurama na golu se pričalo sve više i više.

Na startu naredne sezone dobio je poziv Mančester sitija, a lako su ratne rane još bile sveže, njegov dolazak u Siti izazvao je masovne proteste. Čak 20.000 ljudi izašlo je na ulice jer je u redove Građana došao bivši nemački vojnik.

Međutim, svojim sjajnim partijama utišao je i najglasnije kritičare, a ikona kluba je postao nakon nastupa u finalu FA kupa 1956. godine. Te godine po izboru novinara proglašen je za najboljeg igrača lige, prvi golman kome je to ikada uspelo. U finalu Kupa, Siti je igrao sa Birmingemom, njegov tim je vodio (3:1), a protivnik je žestoko napadao. Prilikom jedne intervencije u 75. minutu, junak ove priče sudario se sa protivničkim napadačem, spasio je gol, ali i zadobio povredu vrata. Pošto izmene tada nisu bile dozvoljene, morao je da povređen stoji na golu do kraja.

[embedded content]

Uprkos bolu, uspeo je da još nekoliko puta spasi svoju mrežu i osvoji svoj jedini trofej u karijeri. I nekoliko dana posle slavlja bol nije jenjavao zbog čega se obratio lekaru, a rentgenski snimak doneo je frapantnu novost. Protiv Birmingema je branio sa slomljenim vratom, a milimetri su ga delili od smrtonosnih povreda.

Po okončanju igračke karijere, Nemac je ušao u trenerske vode, nije ostavio mnogo tragova u klubovima, a radio je i kao selektor, Burme, Tanzanije, Liberije i Pakistana.

Preminuo je 2013. godine sa 89. godini, u mestu La Ljosa blizu Valensije u Španiji.

Bonus video: