BIVŠI TALAC ALON OHEL OBNAVLJA ŽIVOT U TEL AVIVU, ŽELI OPET DA SVIRA Kampanja prikupljanja sredstava za oporavak srpskog državljanina oslobođenog iz Gaze (FOTO)

Alon Ohel, bivši talac Hamasa, koji ima državljanstvo Izraela i Srbije, obnavlja život u Tel Avivu.

„Njegovi prijatelji su tamo“, rekli su njegovi roditelji. „Nema razloga da se sada vraća na sever. Plašili smo se da će želeti da se izoluje, da ne viđa ljude, ali on već želi da povrati svoju nezavisnost. Jak je u svojoj odlučnosti da se obnovi. Postavlja ciljeve, planira budućnost i želi da ojača prste kako bi ponovo mogao da svira muziku. Čak su i lekari zapanjeni njegovom energijom i motivacijom.“

„Biće mu potrebna rehabilitacija do kraja života, ali je optimističan i želi da se vrati životu“, rekli su.
Idit i Kobi kažu da su svakodnevno zapanjeni mentalnom otpornošću svog sina. „Rekao mi je: ‘Mama, ja nisam samo Alon Ohel, talac koji je preživeo. Ja sam simbol nade. Želim da me ljudi vide i da gledaju unapred, da znaju da je moguće prevazići nešto ovakvo’“, rekla je Idit. „To je Alon – optimizam, pokret, snaga.“

Sedam meseci, Ohel i drugi talac Eli Šarabi bili su vezani lancima, boreći se za svaki dah. „Malo pre nego što je Eli pušten, počeli su da im daju malo više hrane jer su znali da će uskoro biti pušten. Nedelju dana pre puštanja, skinuli su im lance. Nakon što je Eli otišao, Alon je ostao sam. To je bio ogroman emocionalni udarac za njega“, rekli su njegovi roditelji. „Voli ga kao člana porodice. Kada su se sreli nakon puštanja na slobodu, oboje su se rasplakali. Njihova veza je duboka – gotovo duhovna. Jedno od čuda je bilo to što je Ilaj smešten kod Alona.“

  Nakon Šarabijevog puštanja na slobodu, Ohel je ostao u tunelima mnogo meseci, potpuno odsečen od sveta. „Odveden je u tunele 51. dana rata i od tada nije video dnevnu svetlost. Tunel dva puta dva metra. Morao je da preživi u svom umu. Pevao je sebi, svirao zamišljene melodije prstima na dušeku, meditirao, pokušavao da se isključi od užasa koje je doživljavao. Govorio je sebi: ‘Ovo mora jednog dana da se završi.’ Ta nada ga je održavala“, rekli su.

Ali mučenje, gladovanje i izolacija nisu bile jedine stvari kojih se Ohel plašio. „Njegov najveći strah bile su Izraelske odbrambene snage“, otkrili su njegovi roditelji. „Ili da će vojska napasti tunel, ili da će ga njegovi otmičari pucati ako se vojnici previše približe. Svaki put kada bi se u Izraelu čula provokativna izjava — posebno od ministra Ben-Gvira — on je to osetio. Tih dana ne bi dobijali hranu ni vodu.“

Kao i mnogi drugi taoci, Ohel je naučio arapski dok je bio u zatočeništvu, iako je pokušavao da ne razgovara sa svojim otmičarima. „Bio je zadržan u veoma surovom delu Gaze. Nije pokušavao da razgovara sa njima. Samo je pokušavao da preživi.“

Ohelova borba nije se završila na kapiji bolnice. „Zbog onoga kroz šta je prošao — fizički i mentalno — on još uvek ima toliko toga od čega se mora oporaviti: tretmani, terapija, operacija oka. Pokrenuli smo kampanju prikupljanja sredstava jer država obezbeđuje samo minimum, a to nije dovoljno“, rekli su Idit i Kobi.

„Alona i nas je pomalo stid kampanje“, dodali su. „Nismo porodica koja traži milostinju, ali nismo sigurni da mu možemo pružiti sve što će mu biti potrebno u godinama koje dolaze. Njegova rehabilitacija će trajati celog života. Oduzete su mu dve godine. Pretrpeo je fizičko i psihološko zlostavljanje. Zaslužuje podršku.“

[embedded content]

„Alon je optimističan, uvek ide napred. Želi ponovo da svira muziku, da planira, da živi u Tel Avivu, da se vrati u život“, rekli su njegovi roditelji ponosno, tražeći „samo one koji žele i mogu“ da pomognu u kampanji prikupljanja sredstava koju su pokrenuli — kako bi Alonova muzika „samo nastavila da jača“.

Da podsetimo, oslobađanje talaca je usledilo nakon mirovnog sporazuma između Hamasa i Izraela u kojem je posredovao američki predsednik Donald Tramp.

(Kurir.rs/ynetnews.com/Prevela: M. V.)