EVO ŠTA SE DEŠAVA: Borba protiv hipertenzije počinje mnogo pre prvog propisanog leka

Arterijska hipertenzija ostaje jedan od najvećih javno-zdravstvenih izazova savremenog društva, a uprkos napretku dijagnostike i terapije, ona je i dalje vodeći faktor rizika za kardiovaskularne, cerebrovaskularne i bubrežne bolesti. Upravo zato je naša odgovornost kao lekara, istraživača, zdravstvenih radnika da budemo istrajni u unapređenju prevencije, ranog otkrivanja i savremenog lečenja, rekla je prof. dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hiertenziju Srbije, otvarajući danas međunarodni kongres hipertenzije u Beogradu.

Trodnevni skup, koji traje do 28. februara, okupio je više od 90 domaćih i stranih stručnjaka koji će govoriti o prevenciji, pravilnoj dijagnostici i terapiji arterijske hipertenzije.

Stojanov je istakla da deseti po redu kongres hipertenzije predstavlja važan jubilej, koji nije samo broj, već potvrda kontinuiteta, posvećenosti i zajedničke misije koju već godinama gradimo.

– Od prvog okupljanja do danas, naš kongres je mesto susreta znanja, iskustva i prijateljstva. Udruženje za hipertenziju Srbije, kao deo međunarodne stručne zajednice, ponosno sarađuje sa relevantnim evropskim, svetskim organizacijama, prateći i implementirajući savremene preporuke, uključujući smernice Evropskog udruženja za hipertenziju, Evropskog udruženja kardiologa, Američkog udruženja za hipertenziju.
Naš cilj nije samo praćenje trendova već aktivno učešće u njihovom oblikovanju kroz naučni rad, edukacije i naravno, multidisciplinarnu saradnju – naglasila je Stojanov.

Ona je kazala da kongres ne okuplja samo kardiologe već i neurologe, neurohirurge, gerontologe, pedijatre i ginekologe, te da se samo multidisciplinarnim pristupom može sprečiti da povišen krvni pritisak bude glavni faktor rizika za nastanak kadiovaskularnih komplikacija i 2040. godine.

– Tokom naredna tri dana imaćemo priliku da još jednom ukažemo na važnost pristupa hipertenziji kao multidisciplinarnoj bolesti, na značaj timskog rada u svakodnevnoj kliničkoj praksi, individualnom pristupu svakom pacijentu. Razgovaraćemo o najnovijim dostignućima u oblasti prevencije, dijagnostike, terapije arterijske hipertenzije i komplikacija. Posebnu pažnju posvećujemo prevenciji i edukaciji jer borba protiv hipertenzije počinje mnogo pre prvog propisanog leka – rekla je Stojanov, napominjući da je “naša zajednička misija je jasna, a to je bolja kontrola povišenog krvnog pritiska, duži, kvalitetniji život naših pacijenata”.

Problem i 22. veka

Profesorka Stojanov za Danas kaže da je arterijska hipertenzija problem 21. veka, ali da se može reći da će biti problem i 22. veka

– Prevalenca arterijske hipertenzije u našoj zemlji je 46,7 odsto dok se u evropskim zemljama kreće od 30 do 45 odsto, ali kod osoba starijih od 60 godina prevalenca je oko 60 odsto. Ovi podaci ukazuju da je arterijska hipertenzija masovna nezarazna kardiovaskularna bolest i značajan faktor rizika za nastanak brojnih komplikacija – kaže Stojanov.

Prema njenim rečima, hiipertenzija je u 68 do 72 odsto slučajeva uzrok nastanka cerebrovaskularnog insulta, u 48 odsto slučajeva srčane insuficijencije, a u 28 odsto dijalize bubrega.

– Hipertenzija predstavlja veliki rizik za nastanak promena na perifernim krvnim sudovima. Poremećaji u trudnoći kao posledica hipertenzije su najčešći kardiovaskularni poremećaji sa pojavom u pet do 10 odsto svih trudnoća. Poslednjih godina imamo sve češću pojavu povišenog arterijskog krvnog pritiska kod dece. Hipertenzija učestvuje u 50 odsto ukupnog kardiovaskularnog mortaliteta. Sve ovo ukazuje na neophodnost adekvatnog preventivnog delovanja u cilju smanjenja incidence i prevalence arterijske hipertenzije – ističe Stojanov.

Kaže da stres ima značajnu ulogu u nastanku psihijatrijskih i učestalih somatskih bolesti.

– Psihogeni faktori i mentalni stres, preko stimulacije hipotalamusa i vazomotornog centra izazivaju aktivaciju simpatičkog nervnog sistema i dalje njegove efekte na povećanje krvnog pritiska. Efekti mentalnog stresa verovatno zavise od interreakcije tri faktora: prirode stresa, njegove percepcije od izložene osobe i individualne fiziološke osetljivosti. Ne sme se zaboraviti ni uloga faktora sredine na nastanak arterijeke hipertenzije tj. buka, aerozagadjenje i velike klimatske promene. Takođe je važan uticaj i zagađenosti spoljne sredine (voda, vazduh, hrana) na povećanje broja obolelih od arterijske hieprtenzije – ističe Stojanov i dodaje da se blagovremenom dijagnozom i adekvatnom terapijom značajno smanjuju komplikacije od arterijske hipertenzije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.