Bore se za živote 95 beba: Na intenzivnoj nezi Instituta za neonatolgiju ih je sada 19

Mnoštvo ljubičastih balona poletelo je juče iz ruku dečice koja su nekada stajala na dlan i svoje prve dane provela u inkubatorima na Institutu za neonatologiju. Sada trče, smeju se i slave život koji je pobedio sve prognoze.

Godišnje se u Srbiji rodi pre vremena više od 4.000 beba. Institut za neonatologiju ove godine obeležava i veliki jubilej, sto godina postojanja.

– Trenutno imamo 96 beba, od toga je 19 na odeljenju intenzivne nege. Mi smo po stopi prematuriteta ispod, da kažem, u boljoj poziciji u odnosu na ukupan prematuritet koji se javlja u svetu, jer je u nerazvijenim zemljama prematuritet vrlo visok, ide i do 15, pa čak i do 18 procenata. Faktori rizika mogu da potiču od majke, to su različite akutne i hronične bolesti majke, mogu da potiču od samog ploda i od posteljice. Veoma često uzrok prevremenog porođaja ostaje nepoznat – rekla je za Kurir direktorka Instituta za neonatologiju Radmila Mileusnić Milenović.

Dok su mali borci puštali balone u nebo, u mnoštvu roditelja stajala je Branka Ivanović (34) iz Beograda, čija je ćerkica Petra, koja sada ima 13 meseci, prve bitke vodila upravo tu. Na Institutu je provela 105 dana.

– Petra je rođena u 25. nedelji sa 700 grama. Ovde je stigla sa 625 grama. Bili smo ovde tri i po meseca, odnosno 105 dana. Ona je imala prvi stepen krvarenja na mozgu, imala je konvulzije koje su smirili lekovima, osim toga je lepo napredovala. Kakvih beba ima na Institutu, ona generalno nije imala problema – ispričala je za Kurir Branka.

Malena Petra sada ima sedam kilograma i veselo nam se smeši, ali i zeva, umorila se. Njena majka je imala placentu previju, bila je tri nedelje u bolnici.

– Potom sam dobila bolničku infekciju, bakteriju, naprsao je vodenjak i posle osam dana Petra je rešila da ide napolje. Što je i dobro, jer bi u principu imala infekciju i ko zna kako bi se završilo. Ona je, srećom, bez infekcije izašla – priseća se Branka.

Tokom tri i po meseca borbe ni ona ni suprug nisu gubili nadu.

– Nisam razmišljala o tome dok nije došla kući, uvek smo razmišljali pozitivno. Sad je sve u redu, napreduje kako treba, sitna je – ispričala nam je Branka kroz suze.