VAŽNO: Božidar Đurović o odlasku Boža Koprivice: Život ga nije milovao, ali on je svojom čovečnošću milovao ljude, umetnost i fudbal, Partizan

Nenadani odlazak književnika i dramaturga Boža Koprivice nenadoknadivo je osiromašio našu i regionalnu književnu, pozorišnu i filmsku umetnost – kaže za Danas pozorišni reditelj Božidar Đurović.

Pisac koji je pisao magičnim jezikom, i jedan od najboljih dramaturga, napustio je ovaj naš svet u petak, 20. marta, nekako simbolično, prvog dana proleća, a njegov odlazak rastužio je kulturnu javnost u našem regionu.

Božo Koprivica, „levičar, pilot – lovac, španski borac, Crnogorac, Jugosloven, Nikšićanin, Dubrovčanin, Beograđanin i partizanovac“, kako je sebe opisivao, premunio je u bolnici Vojno medicinske akademije u Beogradu usled komplikacije na plućima, od bolesti o kojoj je često pisao u svojim knjigama.

– U naša sećanja preselio se jedinstveni stvaralac koji je bio prepoznatljiv i nezaboravan po izuzetnom obrazovanju, raznovrsnom umetničkom daru, a posebno po svojoj autentičnosti, tajanstvenosti i nenametljivosti – kaže reditelj koji je s njim delio ljubav prema pozorištu, crnogorsko poreklo, život u Beogradu….

– Mi, koji smo bili u prilici da sarađujemo i da se prijateljski zbližimo s Božom – osim u njegovom umetničkom daru – uživali smo u njegovoj čovečnosti, gospodstvu, nenametljivoj ali neopisivoj emotivnosti i svojevrsnoj duhovitosti! Život ga nije milovao, ali Božo je svojom dobrotom  milovao ljude, umetnost i fudbal, naročito, Partizan – ističe Božidar Đurović.

Na mansardi u Nikšiću 

„Rodio sam se u Nikšiću 1950.“, zapisao je u autobiografiji Božo Koprivica. „Živeo sam na Mansardi u kući porodice Mrav (mravi radnici, mravi ratnici, mravi ćupovi, mravi graditelji lopte, vratari, lopovi, baštovani, suncobrani, robovlasnici, žeteoci). Budio sam se u jednoj velikoj sobi i gledao u svet ispucalog plafona. Bio sam muromant, a da to nisam znao. Među linijama na plafonu bila je figura žene bez glave.

Završio sma osnovnu školu, a glavu žene nisam uspeo da pronađem. Celo detinjstvo igrao sam lopte. Lopte sam igrao u zoru, u podne, u ponoć. Po suncu, po kiši, po tuberkolozi, po snegu. Na ulici, na trgu, na travi, na dlanu. Među dečacima niko na ovoj kugli nije tako dobro igrao lopte.

Gimnaziju sam završio, a glavu one žene nisam video. Diplomirao sam na Grupi za svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. U onoj velikoj sobi na Mansardi ubila se moja majka. Odgurnula je loptu i ostala da visi među linijama na ispucalom zidu. Živim u Beogradu i navijam za Partizan“.

Objavio je knjige „Volej i sluh“, „Vreme reči“, „Razgovori sa Borislavom Pekićem“, „Kiš, Borhes, Maradona“, „Dribling 1001 noć“, „Samo bogovi mogu obećati“, „Luđak je vječito dijete“, „Luda knjiga“… Priredio je Zbornik o Danilu Kišu za časopis Ars, bio je član redakcije časopisa za književnost i kulturu Fokalizator, a bio je i kolumnista Danasa i podgoričkih Vijesti.

Božo Koprivica je bio dramaturg po pozivu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Beogradu, Bitef teatru, Zvezdara teatru, Kraljevskom pozorištu Zetski dom, Crnogorskom narodnom pozorištu i na festivalu Grad teatar Budva, najviše je sarađivao sa rediteljima Vidom Ognjenović, Egonom Savinom, Dušanom Kovačevićem…, a njegove adaptacije dramskih dela takođe su pamte kao bravurozne.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.