Čeka nas uzbudljivo veliko finale serije „12 reči“: Nikola Šurbanović o ulogama na filmu i u pozorištu

Nakon dve izuzetno uspešne sezone, koje su oduševile i publiku i kritiku, novi ciklus donosi deset epizoda ispunjenih napetim obrtima i složenim moralnim dilemama, a svaka reč ima posledice. Jedna od glavnih uloga poverena je Nikoli Šurbanoviću. U središtu priče je advokat Miloš Ivanović (Viktor Savić), koji preuzima slučaj koji će zauvek promeniti njegov život – odbranu Filipa Marića (Nikola Šurbanović), prijatelja iz detinjstva optuženog za ubistvo lokalnog biznismena Vlastimira Trkulje. Na mestu zločina pronađen je Filipov DNK, a svi dokazi ukazuju da je upravo on počinilac. Dok pokušava da dokaže nevinost svog klijenta, Miloš se suočava s moćnim protivnikom, advokatom Igorom Marovićem (Marko Marković), čije veze s podzemljem i svetom kriminala prete da unište sve što Miloš zastupa. Suočen s dokazima i sveopštom pretnjom, Miloš odlučuje da preuzme istragu u svoje ruke, u kojoj razotkriva da Vlastimir Trkulja nije bio samo običan biznismen. Za TV Ekran Nikola se priseća samog snimanja, ali sumira veoma uzbudljivu godinu iza sebe.

– Ovo će biti finalna sezona, očekuju nas uzbudljivi raspleti, pojava starih likova u novim situacijama, ima dosta raspisanih uloga, ima novih lica i biće uzbudljivo veliko finale.

– Da bi se lik verodostojno oživeo, on, pre svega, mora da se „opravda“. To je ono kad u sebi budimo saosećanje, empatiju prema zadatom karakteru. Kad taj posao svršiš, ulaziš u dalju analizu. Mislim da nema preterane razlike između dobrog i lošeg momka kada je u pitanju pristup. Svakako, negativce je mnogo teže opravdati, ali što se tiče realizacije, najviše zavisi i od obima uloge. Dakle, ne mislim da je lakše, naprotiv.

– Da, to je malopre pomenuto“opravdanje“. Pokušavam da saznam što više i da razumem otkud on (lik) u tom vremenu i prostoru, kad se to desi, slažemo dalje puzlu. Pre svega, reditelj i ostatak autorske ekipe, svi zajedno pričamo o karakterima, okolnostima i pojedinostima. Na meni je da oživim sve što smo se dogovorili. Naravno da je moj veći deo posla same realizacije, ali bez precizne i vešte režije, jasnog navođenja pisca, ništa se ne dešava.

– Filip je iskusan i promućuran čovek, momak koji je svoje potencijale i socijalne veštine usmerio ka preživljavanju na ulici, što ga je dovelo na visok položaj na onoj strani zakona. Iako surov i nemilosrdan, on i dalje uvažava (u granicama u kojima je moguće) moralne norme i principe po kojima ga je vaspitavala njegova majka. Poštuje i ceni iskrenost, znanje i hrabrost. Poštuje svakodnevni život i probleme običnog čoveka, kao da ga u isto vreme štiti od sopstvenog sveta i miljea kojem pripada. A što se tiče mog opstanka, evo učim, tu sam i dalje.

– Fizička, mentalna i društvena aktivnost je ključ kondicije. Ništa posebno ni novo.

Imao sam sreću da su predstave koje igram dugovečne, da ih publika voli i na taj način održava u životu. To nama glumcima daje poseban elan i inspiraciju, jedni druge dopunjujemo i tako do daljeg. To je magija pozorišta.

– Monodrama je forma koja zahteva posebnu vrstu prisutnosti i pozornosti aktera. Glumac je sam i priča priču, kako gledaocima tako i sebi. Dobijajući potpunu pažnju svih prisutnih, on njom oslikava priču koju igra. To je otprilike takav osećaj. Zaista je nemoguće opisati trenutak kada se na taj način povežeš s publikom, jedinstven je i za mene najdragoceniji do sada.

Nedavno igranje u „Slaviji“ prošlo je predivno, pred punom salom, za sada ništa nije sigurno, priča se o ponovnom igranju početkom sledeće godine, no još se ne zna gde će ostati na stalnom repertoaru. Svakako vidimo se na novom igranju posle praznika, gde i kad, javljam posle pozorišnih koordinacija.

– Planiraju se neki novi projekti početkom proleća 2026. godine. Još nije sve potvrđeno, eto, nadam se da će se u sreći i zdravlju svih nas realizovati.