U ŽIŽI JAVNOSTI: ‘Čitav grad ju je obožavao’: Ratovi trendseterki u renesansnoj Italiji

Pre više od pet vekova, pojedine ikone stila su koristile ekstravagantan, raskošni izgled kako bi stekle uticaj i moć tokom turbulentnog razdoblja italijanske istorije.

Renesansna Italija je bila dom umetnicima koji su i danas uticajni i popularni.

Međutim, nekoliko ekstravagantnih elegantnih žena, s pronicljivim politički osvešćenim modnim idejama, često korišćenim kao suptilni oblik meke moći tokom burnog razdoblja italijanske istorije, bile su možda manje poznate, ali jednako uticajne tokom tog perioda.

Nazvane „renesansnim ikonama stila“ – aluziju na filmske zvezde iz dvadesetih godina prošlog veka, poput Klare Bou, smislila je Darnel Džamal Lizbi, kustoskinja izložbe Od Renesanse do piste: dugovečne italijanske kuće u Klivlendskom muzeju umetnosti, ove žene i dalje utiču na dizajnerke/dizajnere u 21. veku.

Eterična Simoneta Vespuči je bila firentinska „trendseterka“ u 15. veku.

„Čitav grad je ludovao za njom. Svaka devojka se ugledala na nju, svaki muškarac je hteo da bude sa njom. Bila je oličenje firentinske lepote u to vreme, sa svojim dugim plavim pramenovima i mekanom kožom“, kaže Lizbi.

Iako je bila udata, braća Đulijano i Lorenco di Pjero de Mediči borili su se za njenu naklonost, a bila je i muza mnogim umetnicima, među kojima je bio i Sandro Botičeli.

Pojedini stručnjaci smatraju da je poslužila kao inspiracija za Veneru na slici „Rođenje Venere“.

Međutim, budući da je delo naslikano oko 1485, gotovo deceniju posle njene tragično rane smrti – preminula je 1476, kada je imala 22 godine – to bi značilo da je reč o njenoj idealizovanom portretu.

S druge strane, budući da je Botičeli bio toliko zaljubljen u nju da je zatražio da ga kad umre pokopaju kraj njenih nogu – sasvim je moguće da je zaista sve te godine imao njenu sliku u mislima.

Getty ImagesSimoneta Vespuči je bila muza mnogim umetnicima, među kojima je bio i Botičeli; možda ga je baš ona inspirirala za „Portret mlade žene“ i „Rođenje Venere“

Žene koje su ponele titulu Ikone stila posle Simonete stasale su tokom Italijanskih ratova, niza nasilnih sukoba u periodu 1494-1559. koje su uglavnom pokretale Španija i Francuska s željom da kontrolišu Italiju.

Moda je tada često korišćena kao diplomatsko sredstvo, a Izabela d’ Este, supruga Frančeska II Gonzage, markiza od Mantove, bila je posebno vešta u toj umetnosti.

Izabela, tražena mecena i kolekcionarka, bila je jedna od najpoznatijih žena renesansne Italije.

Njeni inovativni stilski izbori dodatno su proširili ugled koji je uživala kao trendseterka širom Evrope, s tim što moda za nju nije bila frivolna razonoda.

Jedna istoričarka s početka 20. veka nazvala ju je, pomalo mizogino „Makijeveli u suknjama“, želeći da naglasi koliko je bila uticajna, a pri odabiru stila vodila se idejom „duboko ukorenjenom u strategijama državništva“, kaže istoričarka Sara Kokrem, koja je opširno pisala o Izabeli.

Renesansni ratovi modnih stilova

Iako potencijalno rizičan korak, izražavanje političke odanosti putem odeće bilo je dobro poznato u renesansnoj Italiji.

Kad joj zet Ludoviko Sforca, milanski vojvoda, 1492. poslao raskošnu tkaninu sa izvezenim Sforcinim motivom, odmah je dala da joj od toga sašiju haljinu kako bi pokazala svoju privrženost njemu dok je bila u Milanu.

Međutim, kada je sedam godina kasnije francuski kralj proterao Ludovika iz Milana, pa je Izabellin odnos s njim doveo u pitanje njenu odanost Francuskoj, pokušala je da uveri francuskog veleposlanika, preko izaslanika u Veneciji, da će je, ako je poseti, naći odevenu od glave do pete u ljiljane.

Njena reputacija sofisticiranog arbitra ukusa često je korišćena i za politički uticaj, a darivanje je imalo svrhu pridobijanja naklonosti onih iznad nje, s jedne strane, dok je kod onih podčinjenih podsticala želju da joj služe.

Čini se da su njene naparfermisane rukavice naročito doprinosile snaženju njenog uticaja, u toj meri da je francuska kraljica očajnički želela da nabavi jedan par.

„Ako želite da preživite italijanske ratove, francuski kralj treba da ima pozitivno mišljenje o vama, a teško da možete ostvariti prisniji odnos sa njim od toga da ga detalj na ruci njegove suprge podseća na vas?“, kaže Kokrem.

Njena prepoznatljiva kombinacija – crni somot, zlatni čvorovi na odeći, ukras za glavu sa draguljem, rubini i biseri – istaknuti na potrtretu koji je 1536. naslikao Ticijan – imala je i političku svrhu.

Slično su se odevale i njene dvorske dame, kao i članovi porodice, jer su joj i na taj način iskazivali vernost.

Vrlo originali ukras za glavu, poznat kao zazara, predmet između perike i šešira, izrađen od kombinacije prave kosa i umetaka, svile i zlatnih niti, bio je posebno povezivan sa njom, pa je dopuštenje drugoj osobi da nosi takav ukras bio znak njene naklonosti.

„Na mnogim portretima iz tog vremena vidimo žene koje nose manje otmene verzije“, kaže Kokrem.

Getty ImagesNa portretu Izabele d’Este koji je, oko 1536, naslikao Ticijan ona prikazana u prepoznatljivoj kombinaciji od crnog satena i ukrasa za glavu protkanog draguljima.

Delovalo je da će Izabelin moćni uticaj poljuljati brak njenog brata Alfonsa i zloglasne Lukrecije Bordžije, koja je, kao nezakonita čerka pape Aleksandra VI, bila daleko bogatija od Izabele.

Jedna Lukrecijina haljina je koštala 20.000 dukata (koliko je vredela palata na venecijanskom Kanalu Grande), dok je vrednost njene beretke bila procenjena na 10.000 dukata.

Samo te dve stvari zajedno su vredele više od Izabelinog miraza.

Kada je 1502. došla u dom njenog novog supruga, u njenoj pratnji je bilo čak 1700 sluškinja i dvorjana.

Specijalno za tu priliku nosila je veličanstvenu baršunastu haljinu od zlatnog buklea sa postavom od tirkiznog tafta.

Alfonso i Izabela su poslali doušnike da je prate i prikupe informacije o njenom stilu i ponašanju pre venčanja.

Želeli su da budu podrobno obavešteni o njenom nadaleko čuvenom izobilju toalete i nakita.

Kao rezultat, „tokom venčanja su Izabela i njena najbolja prijateljica i snaja, vojvotkinja od Urbina, učinile sve da njihov stil bude u skladu sa svetkovinom i da ne iznevere očekivanja“,