Crevna flora se nakon jedne terapije antibioticima oporavlja mesecima: Evo šta savetuju stručnajci

Antibiotici su spasili milione života, ali njihova nepravilna upotreba ima cenu koju često ne vidimo odmah. Dovoljna je samo jedna terapija da poremeti crevnu floru na više meseci, a kada se tome doda rastuća otpornost bakterija, jasno je zašto stručnjaci Farmaceutske komore Srbije upozoravaju da smo na ivici ozbiljnog problema.

– Zabrinutost izazivaju multirezistentne bakterije koje se nalaze i na listi SZO među prioritetnim patogenima zbog visokog rizika po zdravlje i ograničenih mogućnosti lečenja. Među ovim patogenima posebno se ističu gram-negativne bakterije otporne na antibiotike poslednje linije lečenja, Mycobacterium tuberculosis rezistentan na lekove kao i drugi visokorizični patogeni, poput Salmonella, Shigella, Neisseria gonorrhoeae, Pseudomonas aeruginosa i Staphylococcus aureus, koji značajno doprinose globalnoj zabrinutosti. U svetu su već zabeleženi slučajevi teških infekcija, pa čak i sepse, izazvanih bakterijama koje su bile otporne na sve raspoložive antibiotike – objašnjava Milena Milojević, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

Najveći uzrok razvoja antibioktske rezistencije je nepravilna i prekomerna upotreba antibiotika, prekid terapije pre vremena, upotreba neadekvatnog antibiotika, kao i njihova primena kod virusnih infekcija poput prehlade i gripa.

– Dodatni problem je što antibiotici ne deluju selektivno, oni ne uništavaju samo patogene bakterije, već i korisne bakterije, čime narušavaju prirodnu ravnotežu organizma. Obnova crevne flore nakon samo jedne terapije antibioticima može trajati mesecima, a u nekim slučajevima i duže, što ima dalekosežne posledice po imunitet i opšte zdravlje. Antibiotska rezistencija ne poznaje granice i ne može se rešiti izolovano. Reč je o globalnom problemu koji zahteva koordinisano delovanje svih, lekara, farmaceuta, zdravstvenih institucija, ali i svakog pojedinca – ističe Milojević.

Svesni te odgovornosti i značaja koji farmaceuti imaju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, Farmaceutska komora Srbije je 2021. godine pokrenula projekat „Standardizovana farmaceutska usluga prilikom izdavanja antibiotika“. U okviru ovog programa, u apotekama širom Srbije magistri farmacije, Savetnici za antibiotike, pružaju strukturisanu zdravstvenu uslugu savetovanja pacijenata prilikom izdavanja antibiotika. Pacijenti kroz ovu uslugu dobijaju sve potrebne informacije o pravilnoj upotrebi antibiotika, trajanju terapije, mogućim interakcijama. Prema evidenciji Farmaceutske komore Srbije, do sada je pruženo više od 32.000 usluga od strane 670 farmaceuta uključenih u ovaj projekat, što pokazuje da građani prepoznaju važnost informisanog i odgovornog korišćenja antibiotika.

– U apotekama širom Srbije rade farmaceuti, stručnjaci za lekove kojima se uvek možete obratiti za pomoć u vezi terapije koju imateili bilo kakvih nedoumica u vezi sa lekovima. Farmaceuti savetnici su prošli dodatnu obuku i pružaju detaljnije informacije o antibiotiku koji je propisan i daju pacijentima usmena i pisana uputstva kako da ga koriste. Možete ih prepoznati po bedžu koji nose sa oznakom „Savetnik za antibiotike“. Inače, antibiotici leče samo bakterijske infekcije. Važno je znati da ne može svaki antibiotik ubiti svaku bakteriju, zato ih ne smemo koristiti napamet. Ako nam je lekar nekada ranije propisao neki antibiotik, to ne znači da će taj isti antibiotik rešiti problem i sledeći put, čak i ako nam se čini da su simptomi isti. Dodatni problem je sposobnost bakterija da nauče kako da postanu otporne na antibiotike. Ovo nazivamo antibiotskom rezistencijom. Antibiotska rezistencija je veoma aktuelna tema u svetu jer je jedan broj bakterija postao otporan na većinu antibiotika koje danas imamo. To će u narednim godinama prouzrokovati velike probleme ukoliko antibiotike ne budemo čuvali, odnosno ako ih budemo neracionalno koristili – kaže Sonja Stoiljković, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije. 

Ona naglašava da je najveći broj infekcija koje se sada događaju su virusne. Važno je dobro se odmoriti, malo pojačati imunitet preparatima koji sadrže cink, vitamin C i vitamin D, unositi dosta tečnosti i posavetovati se sa farmaceutom koji lekovi se smeju primeniti bez recepta ukoliko su simptomi malo intenzivniji. Ne bi se trebalo plašiti temperature i kašlja koji se gotovo uvek javljaju kod ovakvih infekcija. Postvirusni kašalj kod odraslih može trajati i dve nedelje, a kod dece i do mesec dana. Ovaj kašalj nije razlog za upotrebu antibiotika. Temperaturu bi trebalo pratiti. Čim krene da se povećava vremenski razmak između dva skoka temperature, to je već znak da je organizam na dobrom putu da se izbori sa infekcijom.

Novi moćan antibiotik se decenijama krio pred očima: Sto puta je jači protiv superbakterija, poručuju naučnici