ČUVENOJ NOVOSAĐANKI JEDAN PSIHOPATA PRETVORIO JE ŽIVOT U PAKAO! Svet joj je bio pod nogama, a onda je usledio krvavi napad – i sve se srušilo u jednoj sekundi!

Legendarna jugoslovenska teniserka Monika Seleš danas proslavlja svoj 52. rođendan.

Devet puta je podizala trofej namenjen Gren slem šampionu. Osvojila je četiri puta Australijan open, tri puta Rolan Garos i dva puta Ju-Es open.

Imala je samo 16 godina kada je podigla trofej na Rolan Garosu, tako je postala najmlađa osvajačica Gren slema u Parizu. Te 1991. godine postala je i najbolja teniserka na planeti. Svet je bio pod njenim nogama…

 Međutim, jedan incident u potpunosti je promenio njen život i karijeru. Najmlađa šampionka u istoriji tenisa umalo je izgubila život kada kada ju je nožem u leđa dva puta ubo pomahnitali obožavalac njene konkurentkinje Štefi Graf.

U Hamburgu 30. aprila 1993. godine dogodila se krvava drama stadionu Rotebaum tokom četvrtfinalnog meča između Selešove i Bugarke Katarine Malejeve. Kada se u pauzi između gemovasaginjala da zaštiti noge od hladnoće, mučki joj je zabijen kuhinjski nož u leđa, pred televizijskim kamerama i očima celog sveta, zgroženog surovim događajem na crvenom tepihu od šljake. Počinilac je bio Ginter Parhe iz istočne Nemačke, opsesivni navijač Štefi Graf, koji je danima pratio prvu teniserku sveta od hotela do stadiona.

Povređena Monika, sva u krvi prebačena je u lokalnu bolnicu, u pratnji majke i brata.

[embedded content]

„Prve nedelje posle ranjavanja nisam mogla da pomeram ruku, ali dopustila sam sebi da me ispune mali naleti nade kako ću se potpuno oporaviti i za nekoliko meseci opet biti ona stara. Tada još nisam bila potpuno svesna ozbiljnosti onog što mi se dogodilo u Hamburgu“, otkrila je u svojoj autobiografiji Monika Seleš.

  Da zlo nikada ne ide smo, najbolje je na svojoj koži osetila proslavljena teniserka. U bolnici je saznala da joj je otac, za kog je bila jako vezana, teško bolestan.

„Postojao je razlog zašto tata nije prisustvovao onom sudbonosnom meču u Hamburgu. Kad su mi se on i mama pridružili u Vejlu, izgledao je loše. Bio je pripadnik stare garde i mrzeo je doktore, jednostavno nije mogao da podnese preglede. Imao je rak prostate. Bila sam uništena, kao da se neko okrutno našalio sa mnom. Tata je smešten u vrhunsku kliniku Mejo u Minesoti. U proleće te 1993. godine, bila sam bolesna od brige za oca i strahovala sam za svoju karijeru.“

Otac je operisan i posle se podvrgao hemioterapiji.

Mala Mo je imala brojne bolne fizikalne terapije. Davala je 100 odsto sebe da se sto pre vrati na teren.

Monika se u julu 1995. godine trijumfalno vratila u takmičarske tokove. Uz neviđene mere bezbednosti, 1996. godine osvojila je svoj deveti Gren slem u karijeri.

Međutim, sreća je kratko trajala. Svatila je da joj otac polako gubi bitku s bolešću i ta činjenica ju je razarala.

„Svaki dan započinjem misleći na njega. Kako vreme prolazi, sve više mi nedostaje. Gde god sam putovala na takmičenja, tata je uvek bio pored mene. Kada je operisan od raka prostate i pao u postelju, ja sam bila pored njega. Davala sam mu morfijum za ublažavanje bolova i hrabrila ga da izdrži, kao što je on mene bodrio na turnirima. Preminuo je u maju 1998. godine i taj gubitak boli me više od hamburške rane. Teško je kada tokom meča po navici pogledate u publiku i shvatite da je ono najvažnije mesto ostalo zauvek prazno“, istakla je u svojoj autobiografiji Monika.

Gubitak oca, česte povrede, depresija, noćne more kao posledica napada u Hamburgu… Sve to uticalo je da njena karijera krene silaznom putanjom. Jednostavno, nikada više nije bila ona stara Mala Mo… Povukla se zvanično 2008. godine.

Pored svojih dostignuća na terenu, Monika Seleš je postala glasnik podrške žrtvama nasilja, posebno u sportu. Njen angažman u podizanju svesti o mentalnom zdravlju i podršci žrtvama postao je snažan deo njenog nasleđa. Nakon zvaničnog povlačenja sa teniskih terena 2008. godine, nastavila je da se bori za prava žena i dece, koristeći svoj glas kako bi promovisala sport i humanost.

Monika danas sa svojim izabranikom, američkim biznismenom Tomom Golisanom, živi u Sarasoti na Floridi. U slobodno vreme voli da kuva, čita i uživa u prirodi, a tenis i dalje aktivno prati i pruža podršku vrhunskim teniserima, poput Novaka Đokovića. Intervjue vrlo retko daje, i retko se pojavljuje u javnosti. Vodi zdrav život, trenira redovno i često prijatelje poziva da joj se pridruže u raznim izazovima.

Nažalost, Monika je pre tri godine saznala da ima miasteniju gravis – neuromišićnu autoimunu bolest.

– Igrala bih sa decom ili članovima porodice i promašila bih lopticu. Mislila sam da vidim dve loptice. To su očigledno, simptomi koje ne možete ignorisati. I za mene je tu počelo ovo putovanje. Trebalo mi je mnogo vremena da to prihvatim, da govorim otvoreno o tome, jer je to teška stvar. Mnogo utiče na moj svakodnevni život – rekla je devetostruka grend slem šampionka u intervju agenciji „AP“.

Nacionalni institut SAD za neurološke poremećaje i moždani udar opisuje ovo stanje kao „hroničnu neuromišićnu bolest koja izaziva slabost u skeletnim mišićima“ što „najčešće pogađa mlade žene (do 40 godina) i starije muškarce (sa više od 60 godina), ali može da se javi u bilo kojem uzrastu, uključujući i detinjstvo“.

Seleš je dodala da nikada nije čula za tu bolest dok nije otišla kod lekara koji ju je uputio neurologu pošto je primetila simptome duplog vida i slabost u rukama.

– Čak je i sušenje kose fenom postalo veoma teško. Kada su mi postavili dijagnozu, pomislila sam: ‘Šta?’ – rekla je Seleš koja na promociji kampanje „Go for Greater“ sarađuje sa imunološkom kompanijom „Argenx“ iz Holandije.

O zdravstvenom stanju govori kao još jednom u nizu životnih izazova sa kojima se suočila.

– Na teniskim terenima sam nekoliko puta morala da krećem ispočetka. Moj prvi veliki ‘reset’ bio je kada sam kao 13-godišnjakinja došla u SAD (iz Jugoslavije). Nisam govorila jezik, napustila sam porodicu. Bilo je to veoma teško vreme. Onda, naravno, postati vrhunska igračica, i to je ‘reset’, jer slava, novac, pažnja – sve to menja život, a teško je sa 16 godina nositi se s tim. Onda, naravno, moje ranjavanje – i tada sam morala da krenem ispočetka – rekla je Seleš i dodala da je savet svima koji se nose sa ovom autoimunom bolešću – „da moraju da se prilagode“.

– I to je ono šta sada radim -, zaključila je bivša prva teniserka sveta.