Da li je povećanje praga za upis u gimnazije i četvorogodišnje stručne škole put ka gašenju odeljenja u malim mestima?

„Učenici koji imaju mali broj poena se zaista u gimnazijama muče, i za nas nastavnike je to mučenje, ali pokušavamo da ih osposobimo da mogu da prate nastavu. Jer gimnazija podrazumeva određeni nivo predznanja, koji deca sa tako malim brojem poena često nemaju i treba im mnogo vremena da dobace i do osnovnog nivoa, a kamoli da krenu da unapređuju svoje znanje. S druge strane, fabrikovanje visokih ocena i u osnovnim, ali i u srednjim školama, prisutno je dugi niz godina i to daje lažnu sliku. Imate decu sa visokim brojem poena koji nisu realni. Mislim da sigurno pedeset odsto učenika u Srbiji ima broj poena koji je veći u odnosu na realan, odnosno da su ocene bile realne, da nisu bile poklonjene, pragovi za upis u našim gimnazijama bi bili niži. Da li bi 70 poena bilo realno ili ne, pitanje je, ali uglavnom se fabrikuju viši uspesi, a decu koja generalno ne mare za školu nije briga za ocene. Generalno gledano, nisam a priori protiv podizanja praga za upis u gimnazije, ali mislim da ova mera suštinski neće mnogo promeniti stvari“, smatra Dimitrijević.