Da li treba skratiti školske časove? Deci fokus traje kao TikTok video, stručnjaci saglasni: Vreme je za promene

Dok su ranije, pre masovne upotrebe interneta i pametnih telefona, deca pažnju gradila kreativnom igrom, istraživanjem, pamćenjem imena kompletnih fudbalskih timova, današnji učenici odrastaju u svetu u kojem se sve u sekundi dobije i sve se svodi na „klik“. Ne zadržavaju se, slabije pamte, koncentracija im je koliko i kratki video na Tiktoku.

Takva promena imala bi smisla samo ako bi bila praćena ozbiljnom reformom nastavnog sadržaja, smatra psiholog i psihoterapeut Jelena Manojlović.

– Časove treba skratiti, jer su deca pod uticajem društvenih mreža i većina ne može duže od pola sata da održi pažnju. Bilo bi efikasnije i efektivnije da se više časova raščlani na pola sata. Živimo u brzom vremenu, deca su utrenirana da im pažnja traje od 30 sekundi do minut, baš koliko traju i snimci na društvenim mrežama – istakla je Manojlovićeva i dodala:

– Neophodno bi bilo uraditi i reformu nastavnog sadržaja, da taj sadržaj bude jezgrovitiji, da deca brže i lakše nauče, da bi dobili dugoročno znanje, a ne samo da bubaju pred kontrolni i odgovaranje. Mislim da bi to poboljšalo kvalitet znanja na duže staze. Deca zaboravljaju i na domaće zadatke, i to je taj nedostatak fokusa i pažnje. Sve je to posledica načina i tempa života kojim živimo, navikli su na brze i kratke informacije.

Da o skraćenju nastave treba dobro razmisliti, smatra i sociolog Bojan Panaotović.

– Predlog je dobar i valja razmisliti o njemu, jer moramo shvatiti da kvalitet mora biti pretpostavljen kvantitetu. Imajući u vidu civilizacijske tokove, valja ga staviti na stručnu i javnu raspravu, ali da se tih 30 minuta zaista kvalitetno u školama radi, intenzivno i da se pažnja drži budnom. Ali ako dopustimo delu nastavnog kadra da se ponaša kao da škola ne postoji, onda smo u problemu koliko god da traje čas. Dužina časa ne znači da će biti kvalitetnija nastava – navodi i dodaje da deca neće biti oštećena ukoliko bi nastavnici i profesori operativno i inspirativno radili tokom tih pola sata.

Inače, dužini časova od 45 minuta zahvaljujemo pruskom ministru prosvete po imenu Avgust fon Trot cu Solc, koji je 1911. godine uveo skraćenje školskog sata od sat vremena, tj. 60 minuta, za 15 minuta. Ubrzo se ustalilo u svetu. I eto, bezmalo punih 115 godina nije menjano! Novo vreme nosi i nove navike.

Predsednik Foruma srednjih škola Milorad Antić navodi da bi se morala izvršiti kompletna reforma obrazovanja ukoliko bi se časovi skratili.

– Mislim da ne bi bilo dobro da se časovi skrate na pola sata. Ako svuda traju 45 minuta, zašto ne bi i kod nas? Mislim da to neće imati nekog efekta velikog. Predavanje ne može da traje manje od 20 minuta, dok se upiše čas, dok se obnovi prethodno gradivo… Skratiti malo, za pet minuta, to je u redu. Činjenica je da deca maksimalno 25 minuta mogu da izdrže čas, ali neophodno je i obnavljanje gradiva.