Danas slavimo Mratindan, praznik posvećen Stefanu Dečanskom: Završavaju se „vučji dani“, a za njega su vezani najstariji srpski običaji! Ispoštujte ih

Mratindan je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 24. novembra po gregorijanskom kalendaru ( tj. 11. novembra po julijanskom kalendaru ) i posvećen je Stefanu Urošu III Dečanskom, kralju Srbije iz porodice Nemanjića, sinu kralja Milutina i ocu cara Dušana Silnog.

Između dvojice silnika, oca Milutina i sina Dušana, proveo je detinjstvo kao talac na dvoru kana Nogaja. Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naredbi sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se Sveti Nikola i obećao je da će mu vratiti vid.

Prema crkvenom učenju, posle pet godina Sveti Nikola čudotvorno je vratio vid kralju Stefanu koji je odmah potom iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani, jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na tlu srpske države. Darovao je i veliku ikonu Bazilici Svetog Nikole u Bariju.

Narodni običaji i verovanja

Na Mratindan ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna niti se šta pere, a ne rade ni obućari i krojači.

Sveti mučenik Stefan Uroš Treći Nemanjić poznat kao Stefan Dečanski, sin je kralja Milutina i otac cara Dušana. Oslepljen, pet godina proveo je kao zatočenik u Carigradu, zadivljujući svojom mudrošću i krotkošću. Kako uči pravoslavlje, kada se navršilo pet godina tamnovanja, javio mu se Sveti Nikola i vratio mu vid.

Zato je današnji praznik zavetni dan za sve koji boluju od očnih bolesti. U znak zahvalnosti, Sveti Stefan podigao je Hram Visoki Dečani.

Pod nejasnim okolnostima, verovatno po naređenju sina, cara Dušana, na današnji dan 1331. godine, okončan je život Stefana Dečanskog, čije mošti počivaju u zadužbini ispod Prokletija kod Peći.

Foto: Shutterstock

Naš narod ovog sveca proslavlja kao Mratu, po Svetom Martinu, koji se nekada proslavljao na ovaj dan. U skoro svim našim krajevima danas se obeležavaju krsne i zavetne slave, piše RTS.

U narodu, posebno u istočnoj Srbiji, postoje interesantni običaji povezani s ovim praznikom koji potiču iz paganskih vremena.

Po jednom, na Martindan su Stari Sloveni slavili kult vuka koji je istovremeno moćan protivnik i zaštitnik od demona. Tako je nastalo verovanje da 24. novembra Sveti Mrata saziva sve vukove i određuje im koliko ovaca od kojeg domaćina smeju da pojedu te zime tako da nikome ne nanesu preveliku štetu.

Otud i običaj da se ovce ne izvode na ovaj dan iz tora.

Takođe, postoji i izreka: “Sveti Mrata, sneg za vrata”, kojom je označen početak zimskog, hladnog i snežnog perioda godine.

Veruje se, da će ako na današnji dan domaćin preuzme poslove u kući na sebe, ukućanima krenuti nabolje. S druge strane, ako se domaćin ponaša razmaženo i zanoveta, godina će biti loša.