NEŠTO SE MENJA: Devet načina da se osećate bolje u 2026.

Getty Images

Početak nove godine deluje kao savršeno vreme za novi početak – da odbacite sve brige i pritiske iz prethodnih 12 meseci i počnete da posmatrate svet drugačije.

Ali takođe je mnogo lakše obećati sebi da ćete razmišljati o stvarima drugačije ove godine nego to zapravo i učiniti.

Srećom, postoji mnoštvo naučnih istraživanja koja nude različite načine za poboljšanje vašeg raspoloženja.

Od iskorišćavanja vašeg besa do angažovanja vašeg telefona tako da radi za vas a ne protiv vas, ovo je devet saveta koje smo otkrili tokom našeg izveštavanja.

Prestanite da težite savršenstvu

Perfekcionizam se često doživljava kao pozitivna osobina.

Ali kao što kaže aforizam, „savršeno je neprijatelj dobrog“.

A biti perfekcionista može da bude loše i po vaše zdravlje.

Sve je više dokaza da je mentalni sklop koji teži savršenstvu povezan sa depresijom i anksioznošću, baš kao i čitavim spiskom drugih stanja kao što su poremećaj društvene anksioznosti, opsesivno-kompulzivni poremećaj, poremećaji u ishrani , sindrom hroničnog umora, nesanica pa čak i rizik od samoubistva.

Što je izraženija vaša težnja ka perfekcionizmu, više ćete patititi od psiholoških poremećaja, smatraju neki stručnjaci.

Perfekcionisti postavljaju sebi nerealne standarde i kad neizbežno ne uspeju da ih ispune, dožive više osećaja krivice, sramote i besa od ne-perfekcionista.

Oni prekorevaju sami sebe zbog grešaka i nikad se ne osećaju dovoljno dobro.

Ali kako čovek može da izađe iz jednog takvog samouništavajućeg mentalnog sklopa?

Prema stručnjacima, jedna od najjačih zaštita od anksioznosti i depresije je saosećanje prema samom sebi.

Drugim rečima, pokušajte da budete blaži prema sebi.

Ako napravite neku grešku, ne žurite sa samokritikama.

A ako imate decu, pokušajte da stvorite porodično okruženje u kom nesavršenstvo nije samo prihvaćeno, već je i slavljeno.

Te nesavršenosti su, na kraju krajeva, ono što nas čini ljudima.

Saznajte više o izlaženju na kraj sa toksičnim perfekcionizmom u ovom tekstu Amande Ruđeri.

Džasmin Foks-Skeli

Sklapajte bolja prijateljstva

Prijateljstva su izuzetno važna za naše zdravlje.

Ona mogu da utiču na sve, od snage vašeg imunog sistema do rizika od srčane bolesti.

Kad okružite sebe dobrim prijateljima, to čak može da vam pomogne da živite duže.

Ali ponekad se isplati razmotriti i kakav ste vi to prijatelj prema ljudima oko sebe.

Ljudi koji emituju toplo-hladan stav, stvarajući nešto što je poznato kao „ambivalentni odnosi“, umeju da budu štetniji po blagostanje drugih nego oni koji su neprestano neprijatni.

Jedan korak koji možete da preduzmete je da više pričate o dobrim vestima – pokušajte da tražite više informacija, da raspravljate o njihovim značenjima i da izražavate radost za druge ljude.

Slavljenje uspeha na ovaj način može da poboljša vaše raspoloženje, baš kao i vaš odnos.

Pročitajte više saveta za to kako izbeći da budete toksični prijatelj u ovom tekstu Dejvida Robsona.

Ričard Grej

Nađite hobije

Nikad nije kasno početi baviti se nekim novim hobijem.

Prošle godine sam prvi put išla na časove crtanja ljudske figure u sklopu eksperimenta da vidim koji hobi bi bio najbolji za izgradnju društvenih veza.

I budući da nisam talentovana za umetnost (verujte mi), isprva sam bila veoma nervozna, ali sam vrlo brzo ustanovila da moje veštine tu uopšte nisu bitne.

Za ta dva sata, moj mozak je bio savršeno smiren.

Ispostavlja se da crtanje, kad ga radite tako da se usredsredite na svet oko vas, može da unapredi raspoloženje i blagostanje.

Takođe sam stekla prijateljicu tokom pauze za čaj, nekoga sa kim mi se putevi inače nikad ne bi ukrstili.

En Mekovski, umetnica koja je vodila ovu sesiju, rekla je da su njeni časovi postali kao „mala porodica“ za neke ljude.

Ako vas više zanima da pokrećete telo, timski sportovi mogu da vam pruže pogodnosti društvene veze dok istovremeno lučite endorfine.

Štaviše, timski sportovi čak mogu da učine vežbanje lakšim, zbog nečega što psiholozi nazivaju „zajedničkom namerom“ – kada se ljudi povezuju oko nekog zajedničkog cilja ili akcije.

To nam pomaže da se zbližimo jedni sa drugima i umnogome olakšava naše naknadne interakcije.

I zato isprobajte neku novu aktivnost ove godine – nikad ne znate koga biste mogli da upoznate.

Pročitajte tekst o mojim naučno potkovanim pokušajima da upoznam nove ljude.

Moli Gorman

Pogledajte: Kako nam ptice pomažu da sačuvamo mentalno zdravlje

Iskoristite bes za nešto korisno

Ništa nije toliko razorno kao bes.

Kad napetosti dostignu vrhunac, umeju da eksplodiraju reči ili dela koja nikad nismo nameravali da izgovorimo ili počinimo, ili koja inače ne podržavamo.

Ali ako energija iz tih negativnih osećanja bude prepoznata na vreme, istraživanje sugeriše da takođe mogu biti uhvaćena i preusmerena u iznenađujuće produktivne svrhe.

To ne znači potiskivanje besnih emocija, što može povećati vaš rizik od srčanog udara maltene trostruko.

To znači njihovo kanalisanje u nešto od čega ćete imate više koristi.

Korišćenje vašeg besa da bacate brže, šutirate jače ili skačete više možda da poboljša vaše sportske veštine (mada i sreća proizvodi sličan efekat, u poređenju sa emocionalno neutralnim stanjem).

Takođe, on može da se iskoristi za veće podvige izdržljivosti, pa čak i nalete kreativnosti (mada bes takođe može da učini težim održavanje te kreativnosti).

Ključ za upravljanje ovim transformacijama je sposobnost da zauzdate i ublažite način na koji se vaš bes ispoljava.

Upotrebljavanje tehnika kao što je psihološka distanca da bi se izbeglo dopuštanje besu da se prelije u agresiju zajedno sa korišćenjem strpljenja da bi se odložila reakcija može vam pomoći da kanališete vaš bes konstruktivnije.

Saznajte nešto više o tome kako možete da iskoristite bes da za radi vas u ovom članku Dejvida Robsona.

Indija Berk

Budite zahvalni na onom što imate

To je stara ideja, ali ideja koja je dobrano potkrepljena dokazima.

Izdvajanje vremena svakog dana da sastavite spisak tri stvari na kojima ste zahvalni pokazalo se da ima značajne posledice po vaše blagostanje.

Studije vežbe pokazale su da su ljudi koji su proveli mesec dana zapisujući tri dobre stvari iz svakog dana osetili poboljšanje u nivoima njihove sreće i pad simptoma depresije.

Testovi su takođe pokazali da od ovoga mogu imati koristi ljudi iz svih sfera života – od tinejdžera koji žive u udžericama Kenije do starijih žena koje žive u Švajcarskoj.

Ključan za njegove prednosti je naglasak na pozitivnom, što vam pomaže da pronađete te dobre stvari tokom dana.

Da biste ovo