Devojci u Novom Sadu iz džepa ispalo 30.000 dinara, usledio potez jedne žene koji ni u ludilu nije očekivala -„Dete je očajno…“

U moru svakodnevnih briga i trke sa vremenom, u Novom Sadu se nedavno dogodilo pravo malo čudo koje je svima vratilo veru u dobrotu.

– Poštovane sugrađanke, molim vas za trenutak pažnje i veliku pomoć. Sinoć, 24./25. novembra, oko ponoći, mojoj ćerki je, nažalost, ispala značajna svota novca iz džepa kaputa. Mesto gubitka: Ulica i putanja od Detelinarske pijace do Železničke stanice u Novom Sadu. Iznos: U pitanju je šest novčanica od 5.000 dinara. Znam da je mala verovatnoća, ali iskreno se nadamo da je novac pronašla poštena osoba koja razume koliko je ovo velika šteta za nas i da će se javiti. Novac je bio namenjen za nesto bitno i dete je očajno – napisala je ona.

Očekivala je možda informacije. Možda savet. Možda samo reč utehe. Ali dobila je nešto što niko u toj grupi nije očekivao. Među stotinama poruka, jedna se izdvojila kao svetionik dobrote.

Naime, žena po imenu Lucija javila se kratko, jednostavno – i ostavila grupu bez teksta:

„Pošalji mi broj računa u poruci. Nadoknadiću tvom anđelu gubitak„.

Nije pitala ko je. Nije tražila objašnjenja. Nije postavljala uslove. Samo je ponudila – srce. Amra, skromna i ponosita, jedva je odgovorila:

„Hvala vam, ali to nije u redu, bilo bi me sramota… Isprozivali bi me i svašta nešto…„

A onda je grupa eksplodirala. Ne od osuda – već od podrške, topline i divljenja.

Olivera je prva napisala ono što su mnoge osećale:

„Ne treba da vas je sramota. Eto dokle smo došli – da se ni dobročinstvu ne smemo obradovati! Prihvatite, gospođo. Teško se nađe ovako velik čovek među ljudima“. 

Ljiljana je dodala surovu istinu:

„Eh bože, pa zar još ima anđela na ovom surovom svetu? Neka joj Bog da sve najbolje. A taj ko je uzeo… neka razmisli kako je neko teško zaradio taj novac.“

Slađana je napisala ono što je mnogima stajalo u grlu:

„Naterali ste mi suze na oči. Dao vam bog imali i uvek davali„.

U samo nekoliko sati, priča o izgubljenom novcu postala je priča o pronađenoj ljudskosti.

O jednoj Luciji koju niko ne zna, ali koju su mnoge poželele da upoznaju.

O majci koja je mislila da će naići na zid – a naišla je na zagrljaj.

A jedna devojka naučila je najvažniju životnu lekciju – da nije sama, da postoje ljudi koji vole bez razloga i pomažu bez kalkulacije.