Dok pretnja iz Rusije raste, tema odbrane se u Britaniji čak i ne pominje, zašto?

Britanska vlada pokazuje se nesposobnom da odbranu zemlje postavi kao hitan prioritet, čak i dok se ruski rat iz senke Evrope intenzivira.

Uoči objave budžetskog saopštenja 26. novembra, nema nagoveštaja da ministri planiraju bilo kakvo značajnije povećanje izdvajanja za odbranu. Tema se praktično i ne pominje, jer se političari i mediji fokusiraju na domaće prioritete poput socijalnih davanja i migrantske krize.

Ove nedelje dogodili su se incidenti koji bi trebalo da trgnu donosioce odluka na oba kraja Evrope. Sabotaža glavne železničke pruge u Poljskoj bila je jedan od najotvorenijih napada do sada u okviru ruske kampanje protiv evropske logističke i komunikacione infrastrukture, piše u analizi za Centar za evropske analize Kir Džils, britanski stručnjak za Rusiju i sigurnosna pitanja, poznat po kombinovanju otvorenih izvora informacija, istorijske analize i geopolitičkog predviđanja kako bi predvideo ruske akcije.

A na severu Britanije dogodila se još jedna opasna eskalacija: ruski špijunski brod Jantar, koji mapira i ugrožava ključne podvodne kablove, upotrebio je lasere protiv pilota RAF-a koji su pratili plovilo.

Vest o neodgovornom ponašanju Jantara preneo mi je visoki britanski oficir stacioniran u jednom NATO objektu koji sam posetio.

On je, uz ironičan osmeh, dodao da Ujedinjeno Kraljevstvo incident shvata „izuzetno ozbiljno“. Akcija – još neprecizirana – obećana je samo u slučaju da Jantar uđe u „šire vode“ Britanije, frazu čija je neodređenost, nadajmo se, osmišljena da ruske pomorske komandante drži u neizvesnosti (baš kao i britansku javnost).

Velika Britanija je učinila sve da javnosti predstavi sliku snage i odlučnosti povodom incidenta, puštajući PR-prijateljske snimke fregata Kraljevske mornarice i izviđačkih aviona RAF-a koji budno motre na najnoviju pretnju iz Kremlja.

Ipak, istog dana kada je objavljena vest o Jantaru, 19. novembra, Odbor za odbranu Donjeg doma objavio je izveštaj koji oštro kritikuje brojne neuspehe vlade da ispuni svoja obećanja u oblasti odbrane. Zapanjujuće je da je izveštaj utvrdio da Velika Britanija uopšte nema plan za odbranu sopstvene teritorije i upozorio da je „vremena malo“.

Ironija je sumorna: godinama je Britanije gradila reputaciju odbrambenog i bezbednosnog teškaša u okviru NATO-a time što je prozivala saveznike koji nisu povećavali potrošnju za odbranu. Sada, kako navodi odbor, sama Velika Britanija kreće „ledenim tempom“ u sprovođenju sopstvenih priprema.

Države na prvoj liniji alijanse nisu trebalo podsećati na opasnost, a čak i Nemačka i Francuska planiraju transformativno povećanje vojnih budžeta.

Britanija, nakon Strateškog pregleda odbrane (neironično podnaslovljenog Učiniti Britaniju bezbednijom: Sigurni kod kuće, snažni u inostranstvu) koji je izneo pretnje i nagovestio nesposobnost da se na njih odgovori, poručuje da bi potrošnju mogla da bude povećana za nekoliko decimalnih poena do kraja decenije.

U međuvremenu, kako je Odbor Donjeg doma primetio, za odbranu teritorije – nema nikakvog plana.

To je rezultat dugogodišnjeg i komfornog uverenja u Ujedinjenom Kraljevstvu da će, ako do rata dođe, on pogoditi nekog drugog, daleko odavde,. I, štaviše, da će Velika Britanija imati izbor da li će uopšte učestvovati, a ako to učini, moći će da se osloni na američku vojnu moć u okviru koalicije.

Ta uverenja sada su se urušila. Američka posvećenost je pod znakom pitanja, a Rusija je vredno vežbala izvođenje napada na udaljenostima daleko većim nego što većina britanske javnosti može da zamisli.

Ali britanska vlada nije sprovela nikakvo odgovarajuće preispitivanje prioriteta. Odbor za odbranu Donjeg doma podsetio nas je, na primer, da zemlja ima „gotovo ništa“ za odbranu od ultra-dalekometnih raketnih napada kakve je Rusija prvo uvežbavala u Siriji, a sada ih svakonoćno izvodi protiv Ukrajine.

Ovo, naravno, nije nikakvo novo otkriće za svakoga ko je obraćao pažnju. To je hitna opasnost koju sam detaljno opisao u svojoj knjizi iz 2024. „Ko će braniti Evropu?“

Iskreno sam se nadao da će, do trenutka kada bude objavljeno meko izdanje ove knjige ove godine, nešto biti preduzeto povodom ove nacionalne hitnosti.

Umesto toga, prema nepotvrđenim, ali upornim naznakama onih koji poznaju planove vlade za trošenje, čak ni poluobećanja o marginalnom povećanju budžeta za odbranu, koja je vlada s mukom dala, možda neće biti ispunjena.

Ta obećanja su već bila toliko neznatna da su praktično irelevantna u poređenju sa razmerom izazova – posebno kada se isključi deo navodnog povećanja koji se sastoji od računovodstvenih trikova, poput prekvalifikovanja drugih troškova kao „odbrana“.

Sada sve više ukazuje da će obrazac smanjenja odbrane u poslednjih 30 godina verovatno da se nastavi.

U prethodnim decenijama, glavna kritika uzastopnih britanskih vlada koje su smanjivale oružane snage, a nisu smanjivale zahteve koji su na njih postavljani, bila je neuspeh da se pomiri trajna globalna ambicija sa nevoljnošću da se za nju plati.

Sada je opasnost još neposrednija i fundamentalnija.

Tokom studijske posete Poljskoj ovog meseca, kolege i ja smo videli kako Evropa ubrzano jača svoje istočne odbrane usred svakodnevnih provokacija preko granice od strane glavnog evropskog saveznika Rusije, Belorusije. Britanska vlada, međutim, deluje zadovoljno strateškom komplacencijom.

To je svesno neispunjavanje primarne odgovornosti vlade prema naciji, njenom društvu i građanima.

U svojim javnim izjavama, ministar odbrane Džon Hili i premijer Kir Starmer deluju kao da prihvataju da rizici brzo rastu.

„Moj prvi zadatak kao premijera je da našu zemlju držim bezbednom“, rekao je Starmer u aprilu. „U sve opasnijem svetu, povećanje otpornosti naše zemlje kako bismo zaštitili britanski narod, odoleli budućim šokovima i ojačali britanske interese, od vitalnog je značaja“.

Ali reči nisu praćene delom. Jaz sa NATO saveznicima koji ozbiljno shvataju odbranu sada se brzo širi dok Britanija ubrzano nazaduje u vojnoj irelevantnosti. Ako već nije, NATO mora brzo da se probudi povodom rastućeg jaza u svojim planovima koji nastaje zbog Velike Britanije.

Odbijanje da se odgovori na egzistencijalni izazov za Evropu predstavlja izdaju ne samo prema samoj Britaniji i njenim saveznicima, već, pre svega, prema Ukrajini, gde muškarci i žene i dalje krvare i umiru kako bi kupili dragoceno vreme. Za sada, britanska vlada izgleda spremna da još rasipa taj dar.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.