DRAMATIČNA SCENA U SARAJEVU: Naoružani muškarac pokušao da upadne u DKC! Ljudi u panici, čovek je i dalje na slobodi

Srećom, sve se završilo bez većih posledica. On je zaustavljen na ulazu, a nakon što je čuo da je pozvana policija odlučio je da pobegne.

Na društvenim mrežama se oglasila jedna osoba koja je svedočila haosu u Sarajevu.

– Ovo se upravo desilo. Ne juče, ne nekome drugom. Desilo se sada, dok još imam adrenalin u tijelu, dok mi ruke još nisu sasvim mirne. Ja sam mogla izgubiti život večeras. Neko od mojih prijatelja je mogao izgubiti život. Neko mlad je mogao izgubiti život samo zato što je izašao u subotu, pustio muziku, plesao uz Rihannu i vjerovao da je to dovoljno sigurno mesto da budeš samo – živ. U jednom trenutku sve je bilo obično. Smeh, gužva, ritam, tela koja se sudaraju bez straha. U sledećem trenutku više ništa nije bilo obično. Nismo znali šta se dešava. Nismo znali da li je neko povikao bez razloga ili postoji stvarna pretnja. Nekoliko trenutaka nije postojala informacija. A u tih nekoliko trenutaka stane čitav život.

DKC u Sarajevu jedno je od najvažnijih kulturnih mesta u gradu i redak prostor za sadržaje koje ne možete naći nigde drugo.

– Upravo zato je bolno reći: DKC nema adekvatne sigurnosne mere. Ne zato što ljudi koji tamo rade ne žele, nego zato što često nemaju osnovne finansijske uslove da ih obezbede. Nema stalnog osiguranja, jasnih procedura, niti sistema alarma i zaštite kakav bi jedan ovakav prostor morao imati. I to nije sramota DKC-a — to je sistemski propust. Javni događaji ne smeju se dešavati „na ho-ruk“. Ne sme se podrazumevati da će sve biti u redu samo zato što je reč o kulturi. Kultura nije sama po sebi zaštita od nasilja. Ako grad želi drugačiji sadržaj, mora mu dati alate da postoji. Ako želi prostore za mlade, za eksperiment, muziku, ples i kritičko mišljenje, onda mora stati iza njih ne samo simbolično, nego konkretno – kroz budžete, infrastrukturu i sigurnosne standarde. Ovo se mora shvatiti kao tačka nakon koje nema opravdanja. Ne treba neko umrijeti da bi se stvari menjale. Nije sreća to što niko nije poginuo – ovo je poslednje upozorenje. Granica do koje su stvari smele doći je ovde. Ako je sada ne prepoznamo, sledeći put možda nećemo imati priliku da reagujemo – napisala je.