Državna preduzeća najveći rizik za javne finansije Srbije

„Na površini sve izgleda dobro, ali vidi se vrh ledenog brega i rizik je tu“. Ovako je Ričard Rekord, glavni ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan opisao stanje javnih finansija Srbije na predstavljanju izdanja „Pregled javnih finansija – Fiskalna politika za Srbiju visokog dohotka“.

Srpska ekonomija je uspela da prevaziđe nekoliko šokova pri čemu je fiskalna politika odigrala ključnu ulogu. Fiskalne politike su postavile dobru bazu za ostvarivanje solidnih stopa rasta, ali Srbija može da raste i brže od proseka iz prethodnih godina, ocenio je Nikola Pontara, direktor Kancelarije Svetske banke u Beogradu.

U odnosu na zemlje Zapadnog Balkana Srbija je napravila dobar rezultat, ali zaostaje za CIE zemljama kojima teži.

U analizi se ističe da bi i u slučaju šokova javni dug ostao održiv. Kao dva glavna šoka koja bi mogla da utiču na javne finansije oni su istakli deprecijaciju dinara s obzirom na to da je 75 odsto javnog duga u devizama, kao i povećanje budžetskih rashoda zbog državnih preduzeća.

U slučaju deprecijacije (slabljenja) dinara prema evru za 30 odsto, javni dug prema BDP-u bi skočio na 64,5 odsto.

U slučaju skoka rashoda za državna preduzeća, pre svega u vidu aktiviranja državnih garancija za njihove kredite, ali i nesposobnosti vraćanja dugova domaćim bankama od oko 3,5 odsto BDP-a, javni dug bi skočio na 57 odsto BDP-a.

Kao glavni rizik za osnovni makrofiskalni scenario Svetske banke figuriraju Elektroprivreda Srbije i Srbijagas.

Oni podsećaju na energetsku krizu iz 2022. godine i poteškoće u proizvodnji struje i ogromne cene struje iz uvoza koje su povećale troškove budžeta. U toj godini iz budžeta je obezbeđeno 1,4 milijardi evra EPS-u i Srbijagasu kako bi se prevazišli efekti energetske krize.

„Pored subvencija, spašavanja su postala neizbežna kada su se ove kompanije, opterećene lošim upravljanjem i ndovoljnim investiranjem, suočile sa insolventnošću“, navodi se u izveštaju Svetske banke.

Prema rečima Nikole Lakićevića, ekonomiste Svetske banke, državna preduzeća imaju neto negativan efekat na budžet, odnosno više uzimaju iz budžeta nego što mu doprinose.
Procenjuje se da je taj negativan efekat u visini 0,7 odsto BDP-a godišnje. To je skoro trećina celog deficita države. Čak i kada se uračunaju uplate poreza na plate zapsolenih u ovim preduzećima njihov doprinos budžetu ostaje negativan.

„Mali broj državnih preduzeća ima veliki uticaj na ekonomiju. Ona su velika, strateški značajna. Donet je dobar zakon o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu, u skladu sa smernicama OECD-a, ali ostaje pitanje njegove primene“, napominje on.

Kapitalni rashodi-veliki i neefikasni

Srbija je u prošloj godini imala rekordne kapitalne rashode u svojoj novijoj istoriji od 7,3 odsto BDP-a. U prethodnih pet godina, prosečni kapitalni rashodi iznosili su 6,6 odsto BDP-a i očigledno je da je država prepoznala značaj investicija u infrastrukturu.

Međutim, iako u ovom periodu imamo veća izdvajanja za infrastrutkuru i od zemalja Zapadnog Balkana i od uporedivih zemalja Centralne i Istočne Evrope, Srbija se i dalje rangira relativno slabo u pogledu kvaliteta infrastrukture.

Prema Indeksu logističkih prefromansi Svetske banke, Srbija je među najslabije rangiranim zemljama Zapadnog Balkana i CIE.

Kako se navodi u izveštaju, Srbija prema proceni MMF-a ima jaz od 33 odsto u efikasnosti javnih investicija.

Nivo efikasnosti investicija u puteve u Srbiji je na 65,6 odsto. To je više od proseka Zapadnog Balkana koji je 58,2 odsto, ali je ispod proseka zemalja CIE, kojima Srbija teži, koji je na 70,6 odsto.

„Srbija može da dobije više za ono što plaća ili za manje novca može da dobije isti rezultat, ako se poveća efikasnost investicija. Ako bi eliminisala neefikasnost u javnim investicijama u puteve i povećala efikasnost sa 50 na 75 odsto, smanjila bi primarni deficit za 0,72 odsto BDP-a što znači da bi prešla iz deficita u primarni suficit“, ocenio je Lazar Šestović, viši ekonomista Svetske banke za Srbiju.

U studiji Svetske banke navodi se da bi se efikasnost investicija mogla popraviti kroz bolje javne nabavke, izbegavanje izuzetaka iz planskih i ekoloških propisa i uz korišćenje odgovarajućih analiza i javnih konsultacija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.