Duško Radović predvideo raspad Jugoslavije: Iza pesme iz detinjstva krije se mračno proročanstvo, posle ove rečenice komunisti „zabranili“ pesnika

Književnik i novinar Duško Radović ostavio je iza sebe veliki broj pesama za decu koje su obeležile detinjstvo mnogih generacija. Ipak, jedna njegova pesma namenjena najmlađima protumačena je kao proročka, i to samo nekoliko godina pre Titove smrti i kasnijeg raspada Jugoslavije.

Verovalo se, naime, da iza tužnih stihova o starici Klari zapravo stoji predviđanje šta će se dogoditi sa tadašnjom Jugoslavijom posle smrti njenog doživotnog predsednika Josipa Broza Tita.

Stihovi glase:

„Živela jedna gospođa Klara, čudna i stara, vrlo stara…

I nije imala ni mamu, ni tetu, nikoga, nikog na svetu.

Gospođa Klara je šest mačaka čuvala na jastucima od žute svile.

Mašne im je krojila, mleko kuvala, pa su site i srećne bile – belih mačaka šest.

A kad je umrla gospođa Klara, čudna i stara, vrlo stara, – jastuke od žute svile niko nije prao, na doručak niko nije zvao, a loviti miševe niko nije znao.

Tužne su, tužne i gladne bile, zaspale su na jastucima od žute svile i nikada se, ah, nikad se više nisu probudile – belih mačaka šest.“

Mnogi su tumačili šest belih mačaka iz Radovićeve pesme kao šest republika koje su činile tadašnju Socijalistički Federativnu Republiku Jugoslaviju. Gospođa Klara je, slikovito, bio sam Josip Broz Tito posle čije smrti je došlo do raspada zemlje kojom je rukovodio.

Klikom na link saznajte koji čuveni srpski glumac je prezirao komuniste.

I sam naslov „Tužna pesma“ mnogima je bio asocijacija na tužan raspad zemlje u kojoj je živelo 22 miliona ljudi i koju je kasnije zahvatio vihor građanskog rata.

Čika Duškova „Tužna pesma“ nalazila se i u školskim čitankama, sve dok se neko nije dosetio da bi ona, zapravo, mogla da bude alegorija na Tita i Jugoslaviju.

Upravo zbog aforizma o Titu izgovorenog u kultnoj emisiji na Radiju Studio B „Beograde, dobro jutro“ Duško Radović je „skinut“. Rečenica zbog koje je „pola Centralnog komiteta“ poskakalo na noge glasila je:

„Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih”.

Tadašnji politički moćnici povukli su prljavi potez – ugasili su emisiju. Usledila je reakcija slušalaca koji su insistirali da se Duško Radović vrati na talase Studija B, ali on nije pristao na to. Ostala je upamćena njegova rečenica:

„Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme.“

A „Tužna pesma“? Ona je ostala da živi u srcima starijih generacija koje je pamte kao najlepši deo odrastanja, zahvalni Dušku Radoviću koji ih je stihovima vaspitavao na svoj način – da razmišljaju višeslojno. Zato je bio i ostao najveći.

(Kurir.rs/ Žena)

Bonus video: