Neke stvari u tenisu se ne menjaju.
Jedna od njih je i (ne)sposobnost Saše Zvereva da učini pravu stvar u velikim mečevima i odlučujućim momentima koji ih definišu, što je za osvajača čak dva trofeja Završnog Mastersa ATP sezone i još pet turnira iz Serije 1000 zaista začuđujuće.
1/13
Vidi galeriju
Feliks Ože-Alijasim Foto: Juergen Hasenkopf / imago sportfotodienst / Profimedia, MIGUEL MEDINA / AFP / Profimedia, Canadian Press / Shutterstock Editorial / Profimedia
Istini za volju, cela godina je prošla od kada je Nemac podigao trofej na nekom važnijem turniru (Pariski Masters 2024.) a niz brojnih razočarenja – od kojih su svakako ona u završnicama Slemova najbolnija – izgleda sve intenzivniji za procesirati, kao što će nesumnjivo biti i eliminacija iz daljeg takmičenja u Torinu porazom sa 6:4 7:6 od Feliksa Ože-Alijasima u reprizi neuspeha (3:1) sa Ju Es Opena ranije ove godine.
Jednostavno, osmi igrač sveta i finalista ovogodišnjeg spomenutog Mastersa u Parizu (uvodnog turnira za Torino) Feliks Ože-Alijasim pokazao je da ima “herca” tada kada je najpotrebnije, i to u dvoranskim uslovima – po čemu slovi za statistički verovatno najuspešnijeg igrača ove decenije. Stekavši važnu prednost brejkom u prvom setu čime je naterao Zvereva da “živi opasno” i oseća pritisak tenzije jurenja rezultata, Kanađanin je nametnuo svoj scenario toka meča – kao mrežu iz koje Zverev nije uspeo da izađe, odnosno da se izdigne. Ostajao je Zverev kratkog daha, što ga je čak osam puta dovelo u situaciju da brani brejk-lopte, što je takođe uticalo na nemogućnost da konvertuje i četiri za koje se izborio – dodatno poljuljavši načeto samopouzdanje.
To se značajno iskazalo u statistici početnog udarca – gde je začudo Feliks nadmašio Sašu na više načina. Prvo – imao je 2 asa više (11-9) što u ovako brzim uslovima igre daje značajnu rezultatsku i psihološku prednost, iskazanu i kroz “tamnu stranu” – odnosno duple servis-greške, kojih je Zverev imao 2 (a protivnik – niti jednu). Iako je Nemac za 4% bio uspešniji u izvođenju prvog servisa (77% – 73%), nestabilnost se iskazala u tome što je Ože-Alijasim za 2% bio bolji realizator takvih poena (74% – 72%). Još više je taj faktor bio izražen kod drugog servisa, “regulatora” tečnosti igre kada se uspostave razmene sa osnovne linije, gde je pobednik za čak 20% (65% – 45%) bio uspešniji u dolaženju do ukupno 79 poena koja su mu donela prvo polufinale Završnog Mastersa i tek drugo u istoriji za Kanadu (posle Raonića).
Ako je hrabrost i odvažnost odlikovala pristup igri i najvažnijim pasažima meča Ože-Alijasima, Zverev je bio stegnut, bezidejan, skoro kukavički rezervisan i nesiguran u to što radi – bez nekog naročitog plana osim da eventualno iznudi grešku protivnika. Tako se ne dobijaju mečevi – već stvara talog pritiska koji se sve teže eliminiše kroz vreme, pa će u pauzi sezone Saša Zverev morati da poradi na recidivima tog problema veoma ozbiljno, jer se za ovog 28-godišnjaka neke neželjene stvari sve bolnije ponavljaju. Da li će to podrazumevati potragu za nekim novim stručnim licem u njegovom timu (ili aktivnostima van terena) – teško je poverovati s obzirom na konstantu “otac-brat” u boksu već (pre)dugo, ali je ne treba ni potpuno isključiti.
Sa druge strane, Ože-Alijasim će drugi put u poslednje tri nedelje nastupati u samoj završnici jednog Mastersa – posle ubedljivo izgubljenog finala Pariza od Sinera i pratećeg razočarenja, ali je činjenica da je “upao” u ovaj turnir zahvaljujući zanimljivom spletu okolnosti sa turnira koji su mu prethodili tihi garant toga da “nema šta da izgubi” protiv igrača kome je 3 puta u njihovih 7 mečeva naneo važne poraze, i to 2 puta upravo u dvorani. Ipak, poslednja pobeda nad ponovo prvim igračem sveta došla je “davne” 2022, poslednji meč na olimpijadi u Parizu izgubljen uz samo 2 dobijena gema – pa će Kanađanin zaista morati da pronađe svoju najbolju igru – a Alkaraz se “izgubi” u plavetnilu Inalpi Arene posle momenata slave pričinjene na ceremoniji za najboljeg igrača sezone danas – da bismo dobili reprizu finala iz La Defans Arene.
