Mnogi veruju da nastavnici uživaju u dugim periodima odmora tokom školske godine. Postoje razni mitovi o tome koliko odmora nastavnici zapravo imaju, a jedan od njih je da nastavnici imaju 10 do 12 nedelja odmora, odnosno da ne rade celo leto i pola zime i često je tema rasprava na društvenim mrežama.
Međutim, stvarnost je drugačija.
Upravo je ova tema još jednom privukla pažnju ljudi u Srbiji kada je na društvenoj mreži „Reddit“ postavljeno pitanje „Koliko nedelja odmora nastavnici zapravo imaju?“.
– Razmišljam da pređem na posao profesora nauka u srednjoj školi, strastven sam prema nastavljanju i to sam želeo dugo vremena. Međutim, uvek čujem od ljudi koji gunđaju da nastavnici imaju 10-12 nedelja odmora godišnje i rade samo 6 sati dnevno, što mi se ne čini tačnim. Takođe sam pročitao na sajtu Ministarstva prosvete da nastavnici imaju samo 4 nedelje odmora kao i svi ostali – napisao je ovaj mladić, i obrazložio da želi da sazna šta je tačno.
„Nastavnici ne mogu uzeti godišnji odmor kada žele“
Kako zaista izgleda jedna radna godina prosvetnog radnika u osnovnoj ili srednjoj školi objasnila je Danijela Čepić, profesorka hemije u beogradskoj Osnovnoj školi „Kneginja Milica“.
– Često se pogrešno misli da mi imamo puno odmora. Stvarnost je da imamo samo 4 nedelje godišnjeg odmora, kao i svi ostali zaposleni. Razlika je u tome što nastavnici ne mogu uzeti godišnji odmor kada žele, već isključivo tokom letnjeg raspusta. Rešenje o godišnjem odmoru počinje oko 8. jula, a završava se oko 19. avgusta – objašnjava za Čepić, i dodaje:
– Radna obaveza nastavnika ne prestaje kada deca odu na raspust. Mi i dalje radimo na pripremama za završni ispit, pišemo svedočanstva, organizujemo dokumentaciju i dežuramo na polaganjima.
„Nekad možemo da radimo od kuće“
Kako je ispričala deo obaveza mogu da obave i od kuće.
– Pisanje godišnjih, mesečnih i dnevnih planova, priprema časova, kao i prilagođavanje nastave učenicima koji imaju posebne potrebe ili pokazuju dodatna interesovanja možemo uraditi od kuće preko kompjutera – kaže nam Čepić.
Čak i tokom odmora, ponekad se dešava da nastavnike pozovu u školu zbog određenih prijava, problema ili administrativnih obaveza.
– Najčešće direktori i tokom leta dolaze u školu da bi sve bilo spremno za novu školsku godinu i da ne ostane ništa nerešeno iz prethodne. Tokom zimskog raspusta, može se desiti da nas pozove direktor da dođemo u školu kako bismo obavili određene zadatke. Iako deca tada ne dolaze u školu, mi i dalje radimo. Na primer, imamo veća, obuke i seminare – objašnjava za Čepić.
Rad sa decom zahteva mnogo energije
Rad sa decom u školama često izgleda lakše nego što zaista jeste. Dok mnogi misle da nastavnici „samo stoje pred tablom i predaju“, istina je daleko složenija.
– Često čujem da ljudi misle kako mi ne radimo ništa. Ali onaj ko je pravio školski raspored zna da je ogromna energija potrebna za rad sa 30 učenika u učionici. Samih pet ili šest sati nastave dnevno troši mnogo snage, a tu je i priprema časova – govori ova nastavnica hemije.
Kako kaže, rad sa decom veoma zahtevan i zahteva mnogo energije, što nije uvek vidljivo spolja.
– Nastavnici kod kuće pripremaju eksperimente, traže tekstove i materijale, pišu pripreme i planove. Na primer, ja sam hemičar. Moram da pripremim epruvete, rastvore, da napišem pripreme kao i svi drugi nastavnici. Nekad mi ideja za čas padne na pamet dok kuvam ručak – stalno razmišljamo o tome kako nešto objasniti deci – zaključuje ona.
