EU DONOSI ODLUKU O RUSIJI, MERC KAŽE – ŠANSE „FIFTI-FIFTI“! Nemački kancelar se pred ključni samit Unije o zamrznutoj imovini Moskve obratio Bundestagu (FOTO)

Nemački kancelar Fridrih Merc branio je u Bundestagu svoju aktivnu ulogu u sporu oko mirovnih pregovora o Ukrajini, a insistira na tome da se ruska sredstva iskoriste za pomoć napadnutoj zemlji.

U Ukrajini i dalje besni protivpravni agresorski rat koji vodi Rusija.

Trgovinski ratovi opterećuju nemačku privredu, koja je „i zbog propusta u prošlosti“ na domaćem planu dospela u ozbiljne probleme.

Dakle, sve loše vesti.

Ni u Nemačkoj više ne važe mnoge dosadašnje izvesnosti.

Kancelar govori o epohalnom prelomu, o tome da je globalni poredak zamenjen ne-poretkom.

Nemačka mora na sve to aktivno da reaguje, poručuje kancelar: „Ne smemo samo da posmatramo kako se svet iznova uređuje. Mi nismo igračka velikih sila.“

Merc pritom pre svega misli na nemačku ulogu u pokušajima da se u Ukrajini uspostavi mir.

Radi se dakle o tome kako doći do „pravednog mira“, kako to kancelar kaže.

Proteklog vikenda i u ponedeljak ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u Berlinu razgovarao s izaslanicima američkog predsednika Donalda Trampa o mirovnom planu.

Na inicijativu kancelara.

Merc govori o „velikoj dinamici“ koja je nastala tokom tih razgovora.

Više puta je, kaže, bio pozivan da ne isporučuje Ukrajini samo oružje, već da pruži šansu i diplomatiji.

Kancelar uzvikuje u sali: „Više diplomatije nego što je poslednjih dana i sati dolazilo iz Berlina, nije moguće.“

Naredna dva dana u fokusu je samit Evropske unije u Briselu.

Održava se danas i sutra, 18. i 19. decembra.

Merc nije jedini koji veruje da bi on mogao biti presudan za sudbinu Ukrajine: „Takođe se radi o slanju jasnog signala Rusiji da ćemo iskoristiti njihova sredstva koja se ovde nalaze kako bismo pomogli da se ovaj rat što je brže moguće okonča.“

On je u intervjuima uoči obraćanja Bundestagu ocenio da su šanse za takvu odluku u Briselu ove nedelje „fifti-fifti“.

A o čemu je reč: većina od 27 vlada EU zalaže se za to da se oko 210 milijardi evra zamrznute ruske imovine u EU iskoristi za finansijsku podršku Ukrajini u narednim godinama – za obnovu, ali i za kupovinu savremenog naoružanja.

Da to pravno ne bi predstavljalo eksproprijaciju, planirano je da se izdaju obveznice EU u istom iznosu, koje bi bile obezbeđene zamrznutim računima.

Prvobitno se razmatra iznos od oko 90 milijardi evra.

Rusija je već počela da preduzima pravne mere protiv takvog poteza.

Kao što kancelar govori o odlučujućim satima, tako to vide i njegovi konzervativni stranački saveznici u Briselu.

Tako je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u sredu pred Evropskim parlamentom izjavila: „Nema ništa važnije za evropsku odbranu od podrške ukrajinskoj odbrani.“

A predsednik poslaničke grupe konzervativne Evropske narodne stranke (EPP) u Evropskom parlamentu Manfred Veber (CSU) rekao je da bi to bio istorijski neuspeh ukoliko samit EU ne bi postigao dogovor o korišćenju ruskih sredstava.

Zagovornicima tog poteza ide u prilog to što odluka u Savetu EU može biti doneta i kvalifikovanom većinom, dakle ne mora biti jednoglasna.

To je važno jer su vlade Mađarske i Slovačke već najavile da će glasati protiv.

Italija je takođe skeptična.

I Belgija ima ozbiljne rezerve, jer se veliki deo ruskih sredstava nalazi upravo u toj maloj zapadnoevropskoj zemlji.

Tamošnja vlada se – ne bez razloga – plaši da bi mogla postati meta ruskih mera odmazde.

Takođe, i američka vlada se protivi korišćenju tih sredstava u sadašnjem obliku.

Najjača opoziciona snaga u Bundestagu je Alternativa za Nemačku (AfD), koja je delimično krajnje desničarska.

Njen predsednik Tino Krupala rekao je nakon govora kancelara da je striktno protiv korišćenja ruskih sredstava.

On je još pre nekoliko godina rekao da Ukrajina ne može da dobije rat: „To nije naš rat – i nikada nije bio“, rekao je Krupala.

Podrška je, pak, stigla od opozicionih Zelenih.

Šefica poslaničke grupe Katarina Drege najavila je da bi njena stranka, ukoliko Bundestag bude glasao o pitanju ruske imovine – glasala za.

Merc se pozicionirao kao lider onih koji podržavaju upotrebu ruskih sredstava za Ukrajinu.

Sada u Briselu mora da dokaže da može da obezbedi većinu za to. U suprotnom, njegovih prvih osam meseci na mestu kancelara završilo bi se velikim porazom na kraju godine.

(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)