Evropa u vakuumu

Administracija u Vašingtonu polaže ekskluziv- no pravo na uticaj u Latinskoj Americi. Nastoji da oblikuje modus vivendi s Rusijom i pronađe održivi model koegzistencije s Kinom. Ali najžešći pasusi ovog dokumenta usmereni su ka Evropi, uz oce- nu da EU i transnacionalne strukture ugrožavaju političku slobodu i suverenitet država, kao i da migracione politike menjaju izgled kontinenta i potiskuju političku opoziciju. Od povratka Donalda Trampa u Belu kuću odnosi SAD i EU nalaze se u konstantnoj napetosti. Evropa trpi diplomatske pritiske, trgovinske tarife i zahteve za povećanje vojnih izdataka. U tom vakuumu Evropska unija izgleda napušteno pred Rusijom i Vladimirom Putinom.

Destabilizacija baltičkih država, koje su članice evrozone, mogla bi da izazove politički i ekonom- ski domino efekat koji bi pogodio ceo kontinent. Ipak, suočavanje s ruskom pretnjom ne bi smelo da znači i odricanje od diplomatije.

Drugi veliki izazov tiče se Ukrajine. Skandal s korupcijom i smenom najbližeg saradnika pred- sednika Zelenskog, Andrija Jermaka, dao je novu municiju suverenističkim partijama širom Evrope. Njihova poruka je jednostavna i glasi – korumpirana Ukrajina nije dostojna evropskog puta. Međutim, treba imati u vidu da je ukrajinski sistem poka- zao i određenu sposobnost samokorekcije, što u evropskom kontekstu nije zanemarljivo. Po svemu sudeći, jedina realna opcija za očuvanje ukrajin- ske državnosti je ubrzano članstvo u EU. Evropske vlade to verbalno podržavaju, dok je u praksi to potpuno drugačije.

Nažalost, malo ko u Evropi shvata da ovo nije trenutak za sitne diplomatske kalkulacije. Evropska unija mora da odluči da li će podržati ukrajinski otpor uprkos pritiscima Trampa, Putina i Sija.

Ta podrška se ne može svesti samo na oružje, već mora uključiti jasnu političku perspektivu. Evropa se nalazi pred izborom: da li će preuzeti ulogu aktivnog aktera u pregovorima s Vašingtonom i Moskvom ili će ostati pasivan posmatrač procesa koji definišu njenu budućnost.