„EVROPSKI LIDERI SU SLABIĆI, ALI JEDNOG PODRŽAVAM“: Eksplozivan Trampov intervju: Razmatra vojne operacije u MEKSIKU i KOLUMBIJI! (FOTO/VIDEO)

Predsednik SAD Donald Trampje u intervjuu za Politico osudioEvropu kao „propadajuću“ grupu nacija koju predvode „slabi“ ljudi, omalovažavajući tradicionalne saveznike SAD zbog neuspeha u kontroli migracija i okončanju rata između Rusije i Ukrajine, i signalizirajući da će podržati evropske političke kandidate koji su usklađeni sa njegovom vizijom za kontinent.

„Mislim da ne znaju šta da rade“, dodao je. „Evropa ne zna šta da radi.“

Tramp je tu direktnu, čak i abrazivnu, iskrenost o evropskim poslovima uporedio sa nizom oštrih izjava o pitanjima bližim kući: Rekao je da će podršku za trenutno smanjenje kamatnih stopa učiniti lakmus testom u svom izboru novog predsednika Federalnih rezervi.

[embedded content]

Rekao je da bi mogao da proširi vojne operacije protiv droge na Meksiko i Kolumbiju. Tramp je pozvao konzervativne sudije Vrhovnog suda Samjuela Alita i Klarensa Tomasa, obojica u sedamdesetim godinama, da ostanu na klupi.

Trampovi komentari o Evropi dolaze u posebno nesigurnom trenutku pregovora o okončanju ruskog rata u Ukrajini, dok evropski lideri izražavaju sve veću zabrinutost da bi Tramp mogao da prepusti Ukrajinu i njene kontinentalne saveznike ruskoj agresiji.

U intervjuu, Tramp nije pružio nikakvo uveravanje Evropljanima po tom pitanju i izjavio je da je Rusija očigledno u jačoj poziciji od Ukrajine.

Politiko je u utorak proglasio Trampa najuticajnijom figurom koja oblikuje evropsku politiku u narednoj godini, priznanje koje je ranije dodeljeno liderima, uključujući ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, italijansku premijerku Đorđu Meloni i mađarskog premijera Viktora Orbana.

Trampov samouveren komentar o Evropi predstavljao je oštar kontrast sa nekim od njegovih komentara o domaćim pitanjima u intervjuu.

Predsednik i njegova stranka su se ove jeseni suočili sa nizom izbornih neuspeha i sve većom disfunkcijom u Kongresu, dok se birači bune protiv visokih troškova života. Tramp se mučio da prenese poruku koja bi se suočila sa tom novom realnošću: U intervjuu je ocenio ekonomski učinak kao „A-plus-plus-plus-plus“, insistirao je da cene padaju u svim oblastima i odbio je da predloži konkretan lek za predstojeće skokove premija zdravstvene zaštite.

Čak i usred rastućih turbulencija kod kuće, međutim, Tramp ostaje jedinstvena figura u međunarodnoj politici.

Poslednjih dana, evropske prestonice su se zgrozile zbog objavljivanja Trampove nove Strategije nacionalne bezbednosti, veoma provokativnog manifesta koji je Trampovu administraciju stavio u suprotnost mejnstrim evropskom političkom establišmentu i zakleo se da će „negovati otpor“ evropskom statusu kvo po pitanju imigracije i drugih politički nestabilnih pitanja.

U intervjuu, Tramp je pojačao taj pogled na svet, opisujući gradove poput Londona i Pariza kao gradove koji škripe pod teretom migracija sa Bliskog istoka i iz Afrike. Bez promene granične politike, rekao je Tramp, neke evropske države „više neće biti održive zemlje“.

Koristeći veoma zapaljiv jezik, Tramp je izdvojio levičarskog gradonačelnika Londona, Sadika Kana, sina pakistanskih imigranata i prvog muslimanskog gradonačelnika grada, kao „katastrofu“ i okrivio imigraciju za svoj izbor: „On je izabran zato što je toliko ljudi došlo. Sada glasaju za njega.“

Predsednik Evropskog saveta, Antonio Kosta, u ponedeljak je kritikovao Trampovu administraciju zbog dokumenta o nacionalnoj bezbednosti i pozvao Belu kuću da poštuje suverenitet Evrope i pravo na samoupravu.

„Saveznici ne prete da će se mešati u demokratski život ili domaće političke izbore ovih saveznika“, rekao je Kosta. „Oni ih poštuju.“

U razgovoru za POLITIKO, Tramp je prekršio te granice i rekao da će nastaviti da podržava omiljene kandidate na evropskim izborima, čak i po cenu uvrede lokalnih osetljivosti.

„Podržao bih“, rekao je Tramp. „Podržavao sam ljude, ali sam podržavao ljude koje mnogi Evropljani ne vole. Podržavao sam Viktora Orbana“, rekao je Tramp i dodao da se divi njegovoj politici kontrole granica.

Činilo se da je Tramp najviše bio fokusiran na rat između Rusije i Ukrajine, a ne na izbornu politiku. U ponedeljak je tvrdio da je ponudio novi nacrt mirovnog plana koji se dopao nekim ukrajinskim zvaničnicima, ali da ga sam Zelenski još nije pregledao. „Bilo bi lepo kada bi ga pročitao“, rekao je Tramp.

Zelenski se u ponedeljak sastao sa liderima Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva i nastavio da izražava protivljenje ustupanju ukrajinske teritorije Rusiji kao delu mirovnog sporazuma.

Predsednik je rekao da ne pridaje mnogo značaja ulozi evropskih lidera u nastojanju da se okonča rat: „Oni pričaju, ali ne proizvode ništa, a rat se samo nastavlja i nastavlja.“

U novom izazovu Zelenskom, koji deluje politički oslabljen u Ukrajini zbog korupcijskog skandala, Tramp je ponovio svoj poziv Ukrajini da održi nove izbore.

„Nisu imali izbore dugo vremena“, rekao je Tramp. „Znate, pričaju o demokratiji, ali dođe do tačke gde to više nije demokratija.“

Čak i dok je govorio da se zalaže za mirovnu agendu u inostranstvu, Tramp je rekao da bi mogao dodatno proširiti vojne akcije koje je njegova administracija preduzela u Latinskoj Americi protiv meta za koje tvrdi da su povezane sa trgovinom drogom. Tramp je rasporedio ogromnu vojnu silu na Karibe kako bi udario na navodne krijumčare droge i izvršio pritisak na režim u Venecueli.

U intervjuu, Tramp je više puta odbio da isključi mogućnost slanja američkih trupa u Venecuelu kao deo napora da se sruši snažni vladar Nikolas Maduro, koga Tramp krivi za izvoz droge i opasnih ljudi u Sjedinjene Države. Neki lideri američke desnice upozorili su Trampa da bi kopnena invazija na Venecuelu bila crvena linija za konzervativce koji su glasali za njega delimično da bi okončali strane ratove.

„Ne želim da presuđujem ni unutra ni van. Ne pričam o tome“, rekao je Tramp o raspoređivanju kopnenih trupa, dodajući: „Ne želim da razgovaram sa vama o vojnoj strategiji.“

Ali predsednik je rekao da bi razmotrio upotrebu sile protiv meta u drugim zemljama gde je trgovina drogom veoma aktivna, uključujući Meksiko i Kolumbiju.

„Naravno da bih“, rekao je.

Tramp jedva da je branio neke od svojih najkontroverznijih postupaka u Latinskoj Americi, uključujući nedavno pomilovanje bivšeg predsednika Hondurasa Huana Orlanda Ernandeza, koji je služio višedecenijskoj kazni u američkom zatvoru nakon što je osuđen za masovnu zaveru za trgovinu drogom. Tramp je rekao da zna „vrlo malo“ o Ernandezu, osim što su mu „vrlo dobri ljudi“ rekli da je bivši predsednik Hondurasa bio nepravedno meta političkih protivnika.

„Zamolili su me da to uradim i rekao sam, uradiću to“, priznao je Tramp, ne navodeći imena ljudi koji su tražili pomilovanje za Ernandeza.

Na pitanje da oceni ekonomiju pod svojim nadzorom, Tramp ju je ocenio kao ogroman uspeh: „Plus-plus-plus-plus“. U meri u kojoj su birači frustrirani cenama, Tramp je rekao da je Bajdenova administracija kriva: „Nasledio sam haos. Nasledio sam potpuni haos.“

Predsednik se suočava sa zastrašujućim političkim okruženjem zbog borbe birača sa pristupačnošću, pri čemu je oko polovina birača ukupno i skoro 4 od 10 ljudi koji su glasali za Trampa 2024. godine reklo u nedavnoj anketi Politico da su troškovi života loši kao ikada u njihovim životima.

Tramp je rekao da bi mogao da napravi dodatne izmene u carinskoj politici kako bi pomogao u snižavanju cena nekih dobara, kao što je već učinio, ali je generalno insistirao da je trend troškova u pravom smeru.

(Kurir.rs/Politico/Prenela:M.V.)