FAMOZNO: DANI MAGIJSKOG MIŠLJENJA

odgovornost za sve nevolje koje snalaze Srbe sve i svuda svaljuju na zluradost „stranog faktora“ i prodanost duša domaćih izdajnika, „sila mraka i haosa“ itd. (Upamtite ovo „sile mraka i haosa“.)

Napred napisano je školski primer magijsko-animističkog mišljenja koje je u Srbiji – koja iz opravdanih razloga nije imala iskustvo renesanse, a koja je iskustvo prosvetiteljstva neopravdano i plebiscitarno odbacila – i dan-danas preovlađujuće, da ne kažem baš „više nego ubedljivo većinsko“.

Možda se sad pitate šta je to magijsko-animističko mišljenje? Onima koji bi da se temeljnije obaveste o tome, preporučujem knjige Kloda Levi-Strosa, a onima koji ne vole da čitaju, moja neznatnost će ukratko prepričati.

Glavna značajka magijsko-animističkog mišljenja je čvrsto uverenje da ama baš ništa što se ovom ili onom animisti događa nije posledica njegovih postupaka – pa čak ni slučajnosti – nego da su sva zla koja pogađaju rečenog animistu posledica delovanja zlih ljudi koji bacaju čini i mrse konce. To važi i za bolesti i smrt, kojih (veruju animisti) ne bi ni bilo, da nema bacača čini i mrsitelja konaca.

Blizu je pameti zaključiti da se s takvim, animističkm „majndsetom“ ne može daleko dogurati, da se može samo tapkati u mestu ili – u goroj varijanti – nazadovati. Još je bliže pamet dokonati da animističke zajednice nemaju prema napred otvorenu, linearnu istoriju, nego ciklično ponavljanje večno istog. (Svaka sličnost sa stvarnom zemljom u kojoj živimo i stvarnim ljudima na koje nailazimo je slučajna.)

Hrišćanska politička filozofija – postoji i to, samo Porfirije nije čuo za nju – postupa dibidus suprotno magijsko-animističkoj. Ona naučava da odgovornost za sva zla koja nas zadese pripisujemo isključivo samima sebi. Da srpski mislioci ne bi pomislili da širim katoličku propagandu, napominjem da je ovo o pripisivanju odgovornosti sebi rekao vrlo pravoslavni Isak Sirin.

Bližimo se famoznom foto-finišu. Oni koji odgovornost za nevolje koje im se događaju pripisuju sebi, osećaju isto nezadovoljstvo koje osećaju animisti koji sve pičvajze tumače vradžbinama i mršenjem konaca, ali to nezadovoljstvo bitno ublaže – ili ga čak potpuno odstrane – tako što promene sebe i svoje puteve.