FAMOZNO: PARADOKS LUKAČ

Morao sam dobro da protrljam oči, da se uštinem, da proverim da ne sanjam kad sam prigodom redovne inspekcije Rotopalankinog portala ugledao lik (a ispod lika i delo) Danasove političke komesarke Jasmine Lukač, koja odavno nije gostovala u famoznoj rubrici „gde su, šta rade“. Jasmina Lukaču Rotopalanci! Ne mogadoh da ne pomislim da je to loš znak i za Lukači za Rotopalanku (a možda iza,širu društvenu zajednicu“).

E sad, nesporno je da je Jasmina Lukač u nekom od njenih sve češćih revolucionarnih zanosa bila u stanju da napiše nešto slično (ili isto, ili besmislenije), ali sam, znajući Rotopalanku í sva dela njena, da nisu ni hladna ni vruća, nego govnava, osnova- no posumnjao da Politika po običaju masno laže i da je Jasminíno „priznanje“ iznudeno in absentia. Sledstveno sam u cilju pravovremenog i objektivnog obaveštavanja javnosti o Politikinim dubarama nadokna- dio propušteno gradivo i pročitao dve najnovije Jasminine kolumne (nisam imao snage da idem dalje i prošlost).

Kao što sam i očekivao, Lukač ni u jednoj od „novih“ kolumni nije napisala ono što Rotopalanka tvrdi da je napisala. Što uopšte ne znači da u najrecentnijoj kolumni,,Tuča u Mionici“ Džasmin nije iznela gomile samou- verenih nesuvislosti, od kojih mi se najbolje dopala filosofska misao velikih opozicionih žena da,,što Vučić više izbora dobije, to mu glasači manje veruju“.

Navedena konstatacija će u mojoj istoriji kuhinjske političke luping-filozofije – u kojoj je Jasmini mesto samim time što se preziva kao Derd Lukač – ostati zabeležena kao „Paradoks Lukač“. Veliki je (po svemu sudeći inerešiv) problem-kome je bilo posvećeno nekoliko naših prethodnih kolumni – umeti pisati, a ne umeti misliti, a tom problemu, kao i svim problemima, nije problem sam problem, nego način na koji se misli o njemu.