FAMOZNO: PR­I­J­A­T­E­LJ SUDA

pa on­da – kad Pr­va Po­li­ti­ki­na Da­ma – iz ra­zlo­ga po­zna­tih re­da­k­ci­ji Ko­m­so­mo­l­ska­je Pra­v­de – zgla­j­za, po­č­neš Sma­j­lo­vi­ć­ku da pra­viš od bla­ta i pi­šeš mo­l­be­ni­ce na Vi­so­ko Ca­r­stvi­je da je vra­ti u pu­sto­li­nu u Ma­ke­do­n­skoj.

Ni­je mi pro­ma­klo pri­go­dom re­dov­ne se­d­mi­č­ne in­spe­k­ci­je Su­n­ča­ni­ka – ko­ja je koi­n­ci­di­ra­la s te­mom na­še ju­če­ra­šnje ko­lu­m­ne – da je jed­no od su­n­ča­nih pis­ka­ra­la, pot­pi­sa­no ini­ci­ja­li­ma U. S., na­stu­pi­lo kao „pri­ja­te­lj“ pre­kog cr­kve­nog su­da. U pr­vi mah sam gre­šno po­mi­slio da se iza ini­ci­ja­la U. S. kri­je Po­r­fi­ri­jev Vi­šin­ski, Džo­mić, ali sam fo­ren­zi­č­kom ana­li­zom i me­to­dom clo­se rea­di­ng usta­no­vio da to – upr­kos fra­pan­t­noj sli­č­nos­ti sti­la i le­k­si­ke u op­tu­žni­ci i blju­vo­ti­ni še­re­t­ski na­slo­vlje­noj „ (K)iks Bla­go­je“ – ni­je slu­čaj. (Ili mo­žda ipak je­ste. Tko će zna­ti. Isto­ri­ja će po­ka­za­ti.)

Šta, da­kle, ka­že U. S. (ko­god da bio). Ka­že U. S., iz­me­đu osta­log, da „Bla­go­ja“ – ko­me je iz ne­kog ra­zlo­ga pro­me­nio gra­ma­ti­č­ki rod – „ume­sto da se la­ti pe­ra i har­ti­je pa da pri­pre­mi od­go­vor na op­tu­žni­cu, ra­znim X-tvi­to­vi­ma po­ku­ša­va da ob­ma­ne jav­nost i da se­be po ko zna ko­ji put pri­ka­že kao žr­tvu „cr­kve­nog re­ži­ma“’.

Ne ula­ze­ći u me­ri­tum Bla­go­je­vih tvi­to­va, me­đu ko­ji­ma, fa­kat, ima veo­ma ne­pri­jat­nih po cr­kve­ni me­na­džment, mo­ja ne­znat­nost u svoj­stvu Bla­go­je­vog pro bo­no advo­ca­tu­sa dia­bo­li, istoj toj (po­lu­mr­tvoj) jav­nos­ti skre­će pa­žnju na sle­de­će: Ne pos­to­ji ni­je­dan osnov da se Bla­go­je Pan­te­lić po­zo­ve pred cr­kve­ni sud! Ni­ti je Bla­go­je za­stu­pao i ši­rio uče­nja su­pro­t­na si­m­bo­lu pra­vo­slav­ne ve­re, ni­ti je bio ume­šan, ni­ti je, kao ne­kle­rik, mo­gao bi­ti ume­šan u bi­lo ka­kve unu­ta­r­c­r­kve­ne mu­lja­vi­ne i lo­po­vlu­ke, što se za ne­ke od Su­n­ča­ni­ko­vih osni­va­ča i spo­n­zo­ra ne mo­že re­ći. (A što će, ako Su­n­ča­nik i pre­ki cr­kve­ni sud na­sta­ve da ma­h­ni­ta­ju, bi­ti re­če­no.)

Ovo­ne­de­lj­nu su­d­sku hro­ni­ku za­vr­ša­vam po­ru­kom Su­n­ča­ni­ku: Je­bo vas na­j­glav­ni­ji ured­nik u du­pe. Slo­bod­ni ste da me utu­ži­te cr­kve­nom su­du zbog uvre­de du­pe­ta. Obe­ća­vam da ću se po­ja­vi­ti na ro­či­štu.