FAMOZNO: REPLIKE NA REPLIKU

Pisanu u, za ovdašnje prilike, zadivljujuće nezapenušanom i konstruktivnom tonu, na koju ću replicirati u našoj današnjoj kolumni, pa ako studentski prijatelj nađe za shodno, neka ponovo replicira, možda te replike i kontrareplike malčice doprinesu raščišćavanju pojmovne i terminološke zbrke, majke svih zbrka.

Isto tako preozbiljno shvata moje zamerke zbog anonimnosti. Nema u tome ništa zazorno, s napomenom da je u javnim poslovima – a od politike nema javnijeg – običaj da se u javnost izlazi pod punim imenom i prezimenom. Čemu misterioznost u zemlji u kojoj su i sastanci Crne ruke u „Zlatnoj moruni“ bili otvoreni za javnost.

Jedna od glavnih tačaka sporenja bilo je moje mišljenje – koje dele i beogradski vrapci – da politiku treba da vode profesionalni političari zato što je pravilo da, ako to nije tako, amateri uprskaju stvar. Prijatelj je donekle saglasan s tim. Ali ima stanovite primedbe.

Pa kaže: „U demokratskim uslovima politiku treba da vode profesionalci, ali u uslovima terora i jedan bravar i jedna kuvarica brze hrane mogu da preuzmu inicijativu i treba ih podržati ako to može da donese pobedu nad terorom.“

Mogu qwrz, prijatelju. Ili mogu onoliko koliko je istinit Ćosićev megaluping da mi možemo i ono što ne možemo. Ono, fakat, imali smo jednog bravara, ali se i taj bravar bio politički profesionalizovao mnogo pre nego što se uspentrao na doživotnu vlast.

Kad sam napisao „profesionalni političari“, nisam mislio da svi koji se bave politikom (a bilo bi dobro da se svi bave) treba da budu profesionalci – što bi, inače, u Srbiji bilo prihvaćeno sa oduševljenjem – mislio sam na nužnost profesionalizacije stranačkih vođstava i rukovodstava do nivoa predsednika gradskih odbora, koji, osim političkih, drugih poslova ne bi imali. Evo šta još kaže Prijatelj. „Ja, za razliku od Basare i Đilasa (Milovana, ne Dragana), nikada nisam bio član političke stranke i nemam ambiciju to promeniti. Ni sada se ne bih angažovao da se ne radi o studentskom pokretu, zbog čega osećam dužnost da pomognem savetom.“

Kao što vidimo, Prijatelj studenata nebivanje članom političke stranke smatra vrlinom, a šta ja smatram o tome, to zbog prekardašivanja možete čitati u sutrašnjoj replici.